Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ 1)3 СРПСКОГА ЈЕ311КА

418. — Данас су се одржали уз те бројеве 1. 4. и 5. падеж старе двојине и то само за мушки и женски род : два, три, четири, голуба , две, три, четири, голубице. Средњи род гласио је у старој двојини као женски, и одржао се само у двје сти, иначе се изједначио са мушким родом : два, три, четири села. 419. — У свима осталим иадежима уз ове бројеве број стоји у својој двојини а именица у множини : двају, трију, четирију голубова ; двема, трима, четирима голубицама , итд. 420. — Сто је бројна именица средњег рода и употребљава се тако кад стоји сама за себе и не мења се. Уз два може да узме стари облик двојине : двје сти, иначе уз два, три и четири узима облик мушког рода као и остале именице средњег рода: две, три, четири ста. Уз бројеве даље од четири не употребљава се она него место ње стотина: иет, шест итд. стотина. 421. —■ Уз остале просте бројеве даље од четири именице стоје у 2. падежу множине : иет голубова, шест голубпца, седам села, итд. 422 — Уз бројне изразе именина се управља према носледњем броју : иедесет и четири човека, иедесет и иет људп. 423. — Место простих бројева : два, три, четири, иет итд., кад стоје за људе или животињу мушкога рода могу се употребити збирни бројеви женскога рода па ица : двојица, тројица, итд. Именица која стоји уз њих долази у 2. иадеж множине. 11р.: Тројици добрих јупака (мсето: трима добрим јунацима). — Подај оној тројици во.гов а нека лижу соли. — Двојица мла,диГ:. а (или два младиАа). 421. -— Ако уз ове бројеве не стоји именица онда значи 2, 3, 4 итд. човека. Пр.: Друга су двојица дошла. — Па су ова тројица били отишли, да га отму. 425. — ■ Збирни бројеви средњега рода унотребљавају се : 1. Уз збирне именице женскога рода и именица стоји у 2. иадежу једнине (јер нема миожинс).

Пр.: Двоје дв((в, троје браће, четворо телади, дссегоро Араачади, тринаесторо чељади, и т. д. 2 Кад се говори о лицима разнога рода Именица или заменица ако је има стоји у 2. иадежу множине. Пр.: Двоје ми се драго миловало — Јово момче и Мара девојка. — Нас је аеторо. Двоје коњ а (кад је једно мушко а друго женско). 3 Да се назначи на колико је делова раздељена нека ствар. Пр.: Војпо коиље пртби па седморо, — На четворо разделише војску. 4. Уз именице на ац и ић (које значе нешто мало) могу ови бројеви да стоје место нростих. Именица стоји у 2. надежу множине. Пр.: Троје јагањаца (или: три јагњета). — Поторо пилића (или: пет пилиКа). 426. — Бројни придеви (нрав. 413.) слажу се са именицама уз које стоје у роду, броју и падежу. Они се употребљавају : 1. Уз имеиице које немају једнине. Пр.: двоје гусле (двојпх гусала итд), троја врата, седмора кола, итд. 2. Уз именице које имају једнину али својом множином значе целину за бројање. Пр.: четворе чизме (четири пара чизама), двоји сватови , четворе рукавице. — Њу ми просе гроји иросиоци. 427. — Редни бројеви слажу се са именицама уз које стоје у роду, броју и падежу. 3 А Д А Ц И 60. Задата^ 40 3. — 408. правило. — Измењај бројеве : један,-а,-о; оба, обе, оба; стотина, милион. 61. Задата^ 410. — 414. нравило. — Измењај бројеве : иеторо; шестори, шесторе, шестора; седми, седма, ссдмо.