Просветни гласник

62. Задата*? 413. — 427. правило. — Напиши словима бројеве који су у овим примерима написани*цифрама и именицу ? која је у загради у 1. падежу једнине, стави у падеж који треба. Ту ја нађох 2 (пасторчад) (прав. 425. 1.) (Ти) 4 душом подиссите, а 4 криво сведочите (423). — Царуј, куме, за 7 (годпна), 8 подај мојему Урошу (421., 427). — Даћемо ти коња још бољега, н још прида 100 дуката (421). — Шаљи нама токе 30 (426. 1.). — Прште дрво на 2 па. 3 (425. 3.).Константин 5 тога имена (394.). — Што говоре 2 (младенац) (425.2.). — Док не дотера кола 7 (426. 1). 63. Задата^ (продужење). Па их венча, и 1 године роди млада царица сина. — Збор зборило 8 (везир). — Ја сам се на Цетињу разговарао с 2 људи из Дибре. — Венчају се њих 2. — ОКераше 3 хајдука, оћераше 30 (Турчин). — Риба расечена на 3. — Огањ који се добија тарући 2 липово (дрвљад) једно о друго. Изломише иушке на 7. 64. Задата^ (продужење). Оиет иду 5 кочије. — По смрти наше матере остане нам отац с нас 30 (деца) удов. — Нас ћемо 2 гледати. — На 2 му сабљу саломио. — Орете њега 2 (Латпнчад). — Пак их иде уз плуг 4. С Југом пође 9 (Југовић). — 1 недеље ггосле предике скупи се цела општина. —- Цепа длаку на 4. — Впкиу Јуже (ђеца) 9.—-Ев' остаде 2 (сирочад).

СЛАГАЊЖ ПОДМЕТА С ПРИРОКОМ. 428. — Подмет је у реченици старији од прирока, и прирок од њега зависи. 429. — Ако је подмет именица или лична заменица онда глаголски прирок долази у исто лице, број и род (ако је такав облик да се род може познати) у коме је и подмет. Нр.: Петар је дошао. — Он није веровао. — А са нсба сунце запламтило. — Дрвета со псломише, а људе и стоку у пољу град побп.

430. — Ако ли је именски ирирок онда се спона слаже као глаголски прирок. она друга реч, ако је придев, број или замепица мора се слагати у роду, броју и падежу, а ако је именица она стоји или у 1. нли у 6. падежу. Пр.: Али змија бејаше лукава. — Његово је царство, —■ Он је нрви у школи. — Вукашин постане краљем. — Ово је мој новац. 431. — Ако су подмет збирне именице, онда је прирок у једнини, јер се и збирне именице мењају само у једнини. Пр.: Цвеће је процвало. — Силно воће му је било око куће засађено. 432. — Кад су подмет збирне именице браћа, госиода, властела, деца и све на ад: момчад, телад итд. прирок чешће долази у множину. Пр.: Чобанчад нађу зову. — Чељад је метнуше на нолицу. — Браћа се сваде, Дјечица скоче око њага. 433. — Ако у прироку има глаголских придева, или је именски прирок на су у њему придеви или заменице, онда ти придеви и п заменице остају у једнини у жен. роду (као што су и те именице). Пр.: Господа со јесу завадила. — Деца су добра. — Не зна Даша шта су момчад наша. 434. — Дешава се често да и уз ове именице цео прирок остаје у једнини. Пр.: Код њега је господа избрана. — Сва господа стаде у пореду. 435. — Кад су подмет бројеви два (оба, обадва), три, четири и заменица неколика, онда прирок долази у множину, а нридеви (ако их у прироку има) остају у једнини. Пр.: Два су бора напоредо расла. — Сва четири ситне књиге пишу. 436. — Кад су подмет прости бројеви дал>е од четири или збирни бројеви средњега рода и женскога рода на ица, онда прирок остаје у једнини у средњем роду (ако се род види) или долази у множину (Придеви из прирока остају у једнини).