Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗцКА

38 Пр.: Устало је тридесет момпка. — А кад прошло девег година. — Срете њега двоје Латинчади. — Обоје се деце оосветило. — Прођоше зимус сто година равно. Чотири ста витезова нзлећсшс пз затпорл. — Дошло је псторица Тур.чкп. Тако су обојица пуштена била. 437. — Кад су подмет бројеви, заиенице или придеви или именице које значе какву неодређену количину или именица гао (пола, која се не мења), нрирок долази у једнину у средњи род. Пр.: Нас је мало, а много Маџара. — Да се ријечи купују, мање би их се говорило. — Пола му се купе прол>евало. — Оила се народа сабрало. 438. — Кад нема подмета онда прирок долази у једнину у средњи род. Пр.: Мпло ми је. — Лијепо је хвалити господа. — Како је могло бити. 439. — Кад има више подмета онда прирок по правилу долази у множину. Пр.: Ватра и вода добре су слуге , али зли господари. — Орао и лисица учннс међу собом друштво. 440. — Често се дешава да прирок остаје у једнини и поред више подмета, и онда се слаже еа најближим. Пр.: Кад прођс дап и ноћ. — Била снаха и јетрва. — Жетву жела вила и девојка. 441. — Ако су подмети разних родова или су сви средњег рода прирок долази у мушки род. Ако су сви женског рода и прирок остаје у женском роду

Пр.: Мп.ш су ми поштен.е и душа. — Небо и море беху мирни. — Милица и Марија су вредне. 442. — Ако има међу нодметима разних лица, прирок долази у најстарије. Најстарије прво, па друго, па треће лице. Пр.; Али ја и моја кућа служићемо господу. — А ти и дом оца твојега погинућеге. 3 А Д А Ц И. 65. Задата^ 428, — 442. правило. —■ Прегледај јесу ли добро казане реченице у овим примерима, и ако има погрешака поправи н кажи за што. Настао јстишина. —Сунце залазим. — Лишће жути. — Тако краљу Бог и срећа да ^е. — / Бело стадо блеје. — Огац твој и браћа твоја дођосте к теби. — Породица друштво п држава притичу у помоћ матери. — Овај човек знају све. — Воћ е зри у лето. — Цвеће лспо миришу. — Пронпа је то лето и зима. — Наджњева се момак и девојка. 66. Задата^ (продужење). Тице, цвеће, сунце, другама те зову. — Уранио је Косовка девојка. — Тешке су ме освојиле ране. — Ви ће пропасти. — Петао и пас путовао је заједно. — Орлн и гаврани долети са свпх страна. — Снопље су повезано. — И браћа се сваде. Млада телад мече , а говеда ричу. — Кад ли долетјо виленик и вила. — Још су браћа сестри беседплп. — Деца су се играла у пољу. — Узрујала е' ноЛ)в и равпнна.