Просветни гласник

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДША МЧЛОША ОБИЛИЋА 533

НАУКА, И НАОТАВА

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДЊА МИЛОША ОБИ,ЛИТ\А од Мих. Ј. Ђор^евића Фалолога III. год. »Ова мишца једнијем ударом »Престол сруши а тартар уздрма«. П. П. Његош. (СВРШЕ ГАк) Извори до краја XIV. века 1. Најстарији такав споменик, који и по важности и јасности својој долази на прво место, јесте (( хожденше Пимина митрополита вб трет1е во ЦариградЂ в г б л^то 6897.» (= 1389). То је путоваше митрополита Пимина описао његов пратилац ђакон РЈгњатије. Путници су, вели ђакон Игњатије, приспели у Цариград на дан Јована Претече (т. ј. 24 јуна); а за тим су у петак (25. јупај пловећи прошли град Диопол, а у суботу (26 јуна) обедовали су на ушћу реке Сахаре, у недељу (27. јуна) прошли су град Дартнузију и Картију. (( И тако пловећи дођосмо у град Астравију и ту се задржасмо разбирајући о цару Амурату, јер беше у турској држави велики метеж и забуна: јер је пре нас пошао с војском турски цар Амурат на српскога цара Лазара, па се чуло да су обојица убијени. Најире је цара Амурата убио иреваром верни слуга Лазарев, именом Милош , и у тај час Турци поставе себи за цара Баозита, сина цара Амурата, и опет Турци надјачаше и ухватише рукама српског цара Лазара с кнежевима и војводама његовим «Ова је битка била године 6897. на месту званом Косово и т. д. ))1 ) Ово нам је најстарији споменик у коме је ирви иут записано име Милошево, а о овоме су путници извештени одмах после ') Т. 4ЛС1Ј1!ИС1И, 1Л И11ИЈ11 ИЈ.ИК С1Л'] 110 КОС. бмШ, 23. 1' јв . кн. Лааар, 428—4.

косовске битке на 12—13 дана, те с тога и јесте за нас тако важан. 2. Ферман сулгана Бајазита брусанском кадији, у половини месеца шабана 791. (= 1389. год ), којим му је спровео мртво тело султана Мурата. У том Ферману Бајазит пише: „Кад овај мој Ферман приспе, знано буди, да се по одржању битке, која се по наредби божјој на Косовом пољу догодила, мој отац, султан Мурад при свем том, што се он после виђења у сну, свевишњем творцу помолио, да га мучеништва удостоји, невредим у потпуном здрављу с бојишта у чадор повратио; — па баш кад смо највећу радост и задовољство уживали, гледајући како се одсечене главе банова под плочама коњских ногу ваљају, како неки с везаним рукама, а неки с испребијаним мишицама стоје, онда је изненада један, именом Милош Коаилић , дошавши с лукавством и претворношћу, казао, /)а је исламску веру примио, молећи да се у ре?д победоносне војске прими. И кад је по молби његовој пропуштен био, да ноге светлога цара целива, он је ; у место да то изврши, отрован анџар, који му је у рукаву скривен био, неустрашиво на дично тело пресветлога цара управио, и задавши му тешку рану, напојио га је мученичком слатком водом (шербетом). Пошто је речени Милош ово дело извршио, нагнао је испред војника бежаги, ну од храбрих војника буде стигнут и на комаде исечен. Чувши за овај догађај, упутио сам се био мученичкој иостељи, ну цара затечем мртва; а у исто време десило се те се и мој брат Јакуб-бег у вечност преселио." 1 ) Оригинал овога писма, као што се у Гласнику каже, чува се у Цариграду у Феридуновом зборнику, ну Иларион Руварац а и Ковачевић, држе да то писмо из Феридунова зборника није оригинал Бајазитов, већ га је подметнуо сам Феридун, саставивши га п о причама и казивањима. 3. Одговор флорентинске оиштине, писан $0. августа 1389. год., на писмо босанског краља Твртка, којим је јавио своју победу г ) Гдасвик X., 250- 51.