Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

иа само у случају, кад је оно без награде, даје право пуномоћнику на накнаду штете, коју је претрпео при вршењу пуномоћства («.... ако се бадава посла примио...."). Ну властодавац није дужан накнадити штету пуномоћнику онда, кад се она догодила кривицом пуномоћниковом ( а случајно> > — § 619. грађ. зак.). 5-о, да да иуномоћнику награду, коју му је обећао у уговору иуномоћства — § 619. Ну како је пуномоћство по природи и пореклу свом доброчин уговор, то право на награду пуномоћник само тада има, кад је она изречно уговорена. Али се награда не мора нарочито и изречно уговарати онда.кад нуномоћник по проФесији има ираво на њу било по утврђеном обичају било по самом закону (на пр. комисионар, адвокат и т д.). Као год и трошкове, тако исто и паграду, дужан је властодавац накнадити и онда, кад пуномоћник није могао успети у извршењу повереног му посла, али без своје кривице. Све ове обавезе властодавчеве дају права пуномоћнику на тужбу против властодавца, која се у рим. праву звала ас1по тап&аи соп^гаша за разлику од ас1ло тапсШЈ сИгес!а — властодавчеве тужбе. 6. Однос властодавчев према трећим лицима Сва ирава и обавезе, које истичу из оних прав. послова, које је у границама свога овлашћења пуномоћник закључио с трећим лицима, — ирииадају неиосредно властодавцу (§§ 620. и 611. грађ. зак.) ; али што је ван граница овлашћења урађено, властодавца веже само тада, ако је накнадно одобрио. Ово истиче отуда, што је пуномоћник просг посредник (пшЗш гшш81;ег). Ако би пуномоћник урадио нешто ван граница овлашћења, и властодавац није то ратиФицирао, па би отуд произишла каква штета за трећа лица с којима је пуномоћник нреко граница овлашћења уговарао. — онда она сносе ту штегу, ако је доказано, да су знала^ докле су границе иуномоћству. У рим. праву властодавац није стајао у оврквим односима ирема трећим лицима као данас. Пуномоћник је уговарао у своје соиствено име; он се обавезивао лично према трећим лицима ; ова нису имала права ни на какву тужбу иротив властодавца, који

се није сматрао као друга странка при уговарању. Пуномоћство је производило своје дејство само међу властодавцем и пуномоћником. Властодавац је обавезивао пуномоћника, да му положи рачун, а обавезивао се да овоме накнади штету. «8и8слрегс оћНда1лопет 1гапз!егге ш §е шсИсшт". Сем тога властодавац је у рим. праву обавезивао пуномоћника, да му устуии сва права, која истичу из оних прав. послова, које је овај с трећим лицима закључио. Од горњег правила чинили су изузетак т. зв. институтори, т, ј. управитељи какве трговачке, индустриске или земљорадничке експлоатације. Преторско право наређивало је, да правни послови, које су институтори закључивали с трећим лицима, производе своја дејства—обавезе и ирава— непосредно према егзерциторима (тако су се звали сопствеиици експлоатације). Институтор експлоатације какве лађе звао се тадгз1ег п атз. 7. Преетанак пуномо^ства Пуномоћство престаје: 1-о, Ревокацијом (оиозивањрм) иуномоћства од стране властодавца — § 622. грађ. зак. Овај начин престајања пуномоћства истиче из саме природе овога уговора, који се закључује иоглавито у корист самога властодавца, а пуномоћник примајући се пуномоћства чини само пријатељску услугу властодавцу, па је природно, да се та корист и услуга не може чинити против воље онога, коме се чини. Воља властодавчева, дакле, главни је узрок иостанку овога уговора. те с тога вољом властодавчевом треба и да престане. Код ревокације пуномоћства треба разликовати ове хипотезе: а.) Ревокација је учињена у времену, кад нуномоћник није још ириступио извршењу, т. ј. кад постоји геа Медга. У овом случају сматра се као да пуномоћство није никако ни постојало. Овде се не види никакав интерес пуномоћников, због кога би имао право на асНо тапЛаН соп1гагга („Мапс1а1;огн шћП т1егеб1; ,> ), јер у овом случају ревокацијом се не лишава никаквог стеченог права, шта више, она га ослобађа од његових обавеза.