Просветни гласник

/

ПУНОМОЂСТВО

такву радњу пуномоћникову. коју је он извршио преко границе датог му овлашћења. онда је он сам обавезан, и трећа лица имају права на тужбу против њега. Прећугна је ратиФикација онда, кад властодавац, и ако зна за оно што је пуномоћник преко граница овлашћења нредузео, ћути и не предузима никакве мере противу тога. Тада се сматра да он пристаје и на оно, што је пуномоћник мимо овлашћење извршио. РатиФикација има ретроактивно дејство; она се раснросгире «аћ шШо;" сматра ое, дакле. као да је пуномоћник још од почетка имао овлашћење за оно, што је нреко граница овлашћења извршио, а што му је властодавац доцније ратиФпцирао («Еа1Шаћ1(;10 птапеШо асдшрага1;иг). Отуда следује, да пуномоћник има права на интерес од своје суме издате за рачун властодавчев. не од дана ратиФикације, већ од дана, када је издата. Такође и губитак, који је пуномоћник претрпео до ратиФикације, пада после ње на властодавца. 2-о, да иуномоћнику стави на. расаоложвње иотребну суму за извршењз иуномоћства , јер пуномоћни г тиме, што се лично обавезао, да уложи свој труд, није обавезао и своју имаовину — § 618. грађ. зак. Ако властодавац то не учини, пуномоћнпк има права да одустане од вршења мандата. 3-е, да наннади иуномоћнику све трошкове, ко]и су били иотребни за извршење мандата — § 618. грађ. зак. Поверени посао тиче се само властодавца, и он се њиме користи, — право је, дакле, да он подноси и трошкове око његовог извршења. Са свим је индиФерентно питање, да ли је пуномоћник њих исплатио својим сопственим новцем, или их је добио на поклон од каквог пријатеља. Баш и онда, кад их је од каквог пријатеља као поклон добио, он има права да их тражи од властодавца; јер је пријатељ тим хтео да обдари пуномоћника а не властодавца. Властодавац је, дакле, дужан, да пуномоћнику накнади све нужне и корисне трошкове. Нужни су они трошкови, без којих се поверени посао не би могао извршити, или, који су били потребни, да се ствар властодавчева од нропасти сачува. А корисни су они трошкови, које је пуномоћник учинио,

551

да би за властодавца што већу корист прибавио и које би учпнио и сваки други добар домаћин, да је на његовом месту био Право на ове трошкове има пуномоћник и онда, кад није успео у ономе, што му је поверено; јер пуномоћник не одговара за усиех. Тако исто, он има ирава на накнаду тих трошкова и онда, кад је учинио - веће трошкове, но шго би их сам властодавац учинио, да је у место пуномоћника радио. У овоме се и разликује „пееоНогит ^ез^ог" од пуномоћника, јер је први у овом свом праву ограниченији од другога. Изузетак је од горњег правила само онда, кад је нарочито уговорено, да пуномоћник не сме прећи у чињењу трошкова извесну суму, јер у противпом случају нема права тражити накнаду за вишак. Ово је уговарање дозвољено и има велику примену у тргов. праву. 4-о, да иуномоћнику какнади штету, коуу је овај иретраео услед вршења иовереног му иосла. — § 619. грађ. зак. Ово је последица начела, да пуномоћник не треба да задржи ништа од користи прибављених извршењем пуномоћства, па дакле не треба ништа ни да изгуби услед вршења пуномоћства. Властодавац је нарочито дужан да накнади ову штету пуномоћникову онда, ако је његова кривица, што је пуномоћник ту ч штету претрпео («и ако би његовом кривицом што штете пуномоћнику било" § 618. грађ. зак.) Право на накнаду претрпљене штете има пуномоћник увек, па било пуномоћство с наградом или без ње. Али у овом другом случају треба испитати околности, из којих ће се видети, да ли при уговарању награде није већ тиме предвиђена и урачуната и штета, коју би пуномоћник претрпео при извршењу мандата. Ово је начело усвојено у науци, а од законодаваца придржава га се Француски (агћ 2000. «ће тапс1ап1; с1оћ; аи881 тс^еттзег 1е тапс1а(;а1ге сЗев рег!;е8, дие се1ш-с1 а еввиуеев а Г оссазтп с!е 8е ^езИоп 8ашз ппргиЉлсе, дш 1ш 8011; пприШЛе" ; дакле не прави разлику да ли је пуномоћстви с наградом или без ње). Наш законодавац одступа од тог правпла. У § 619 он прави разлику, да ли је пуномоћство с наградом или без награде .