Просветни гласник
572
НАУКА И НАСТАВА
(дубока додина која постаје кад се ноге у колену савију и кад се с обе стране затегну две пуздре или тетиве), два диста (или рпбпћа иди две дидице), две дишњаче. На свакој стопади су две стране : наидат иди десида идн грана (горња страна) и дондат, а не „табан" (доња страна), два издубена места на стопадама су гладпа, два чпчка (зглобови у којима се стопале савијају. пружају, а по мало и обрћу), две пете (најјаче кости у коренима стопалиним), две иетне жиде (снажне пуздре припете за пете), и т. д. У ч. ЈЈако можемо казати место два детета, ако је једно мушко а друго женско? 2>. Мес '10 два детета можемо казатп н Двоје деце, ако је једно мушко а друго женско. Место два чељадета, ако је једно мушко а друго женско иди дете, можемо рећц и двоје чељади. Тако кажемо и двоје копа, ако јеједан коњ мушко адруги женско. — И за ствари се каже двоје дрвљади (н, пр. „тарућн двоје лппово дрвљади једно о друго"). Двоје опанака. Двоје тока. Часне двоје поста да постите. И дипала двоје да му евира. — И место оОа говори се овако обоје. Бројнице два, оба кад стоје за чељад средњега рода иди за жпвотвњу раздичнога рода могу се заменпти бројницама средњега рода двоје, обоје. — Двоје виде, двоје кдеште, двоје бројенице. Овако се говоре бројнице уз речи, коЈе се говоре само у множини. — Двоји опанци, двоје чарапе, двоје пушке (јер се но две за пасом носе), двоји сватови (једни једнога мдадожење а други другога). Овако се говоре бројнице у множинп и уз оне речн, које имају иједнину, адн што значе оно се у множини узвма да је једио (у које пду по две ствари идп по ввше пстих ствари). Уч. Нека сваки од вас подигне два прста у вис! — Ђаци ураде то. Уч. Ви нисте сви подигди Једнаких (истих) прстију (прста, прсти). Да бисте пак одседе тако радили, ви ћете, кад се затражи један прст, подпзатн у вис први прст на десној руци! Еојпјето? Ђ. Падац десне руке. Уч. Ако се затраже два прста, подизаћете палац п прст одмах пза њега! Еоји је то? Ђ. Казадац или кажипут десне руке. Уч. Тако ћемо продужавати, па и код већих бројева подизати прсте увек по реду од падца па к мадом иди мезнмцу иди ушњаку. У зиду су два проћора и још један прозор. Два ирозора и један нрозор јесу три прозора. У зиду су дакде трп прозора.
Два и један су три — ила један и један и један јесу три. У казадца, средњака и т. д., на мојој (десној, левој) руцн је једно коленце п једно коденце и једно коленце. Једно коленце и једно колеице и једно коленце јесу трп коленцета. У сваког су прста на мојим рукамс, осим палца, по три коленцета. Бројпћу кодеица на прсту средњаку или ведиком моЈе десне руке. — Један, два, три. Нодижем три прста у вис: један, два, три а, б, в —а б в, (Сдово а , име то аз означава палац десне руке, слово б, пме то буки означава казалац или кажипут на десној руци, слово в, име то веди означава средњак иди велики прст на десној руцп, и тако свако потоње слово означава даљи прст, идући од палца к мадом нрсту иди мезимцу иди ушњаку). У ч. Кад се место три чељадета може казати и троје чељади ? Ћ. Ако је од три чељадета једно мушко а остало двоје женско, иди кад је двоје мушко а једно женско, или кад је које од њих дете, можемо место три чељадета казати и троје чељади. Тако и троје пидића. Убидо ме троје синџирлпја. Проста бројница три кад стојн за чељад средњега рода идв за животињу раздичнога рода може се заменити бројницом средњега рода троје. — Троја врата, троја кода, троја носида и т. д. Овако се употребљавају подвучене бројнице у множини а уз речи коЈе се говоре само у множини. — Троје цревље, троји јадп, троја ребра. Подвучене бројнице говоре се овако у множини и уз оне речи, које имају и Једнину, али што значе оно се у множини узима да је једно (у које иду но две нди по више истих ствари).
У прозора су трп крила и још једно кридо (ако их Је заиста тодико). Три крила и једно кридо јесу четири (а „четир") крида. У стода и у столице су по четири ноге. У стода су четири рогља (а не „ћошка"). Три и један су четири — иди један и један и један и један су четири. На оба моја ока (говори се и обе очи, што је права двојина средњега рода) су четири капка иди 4 кање иди 4 брва, четири трепавице иди 4 треиушке пди 4 пдивице. — У мојим устима су четнри очњака иди 4 каљка. — У сваком реду мојих зуба су четири предњака иди секутића. — У мајмуна су четири руке (јер је у њега и нога као и рука). — У сваког човека су четири уда иди 4 крака (2 руке и 2 ноге). — На обе моје руке су
-