Просветни гласник

577

Најзад ђаци треба да познају и пут, којим ходе у дотпчаи разред. Тога ради ваља један ђак да уђе е поља унутра и да отиде на своје место. Иза неколико помоћних питања ваља један ђак овако да одговори: Мпхаидо уђе на врата, иђаше десном страном и посади се као трећи у другу клупу на десној страни. И у овоме се треба што више вежбати. Наиомена. У другом разреду народне (основне) школе ваља овај одељак опширније обрадити, т. ј. тако да се место, стад (стојигите) и иоложај означавају најпре на човечјем телу, па онда на кући и најзад на месту становања [у Београду н. пр. у појединпм подграђима или заграђима, као што се престоница Београд са свим природно делп на ових 8 делова: 1-о тврђава, доња и горња, 2-о старо место, „варошки кварат", 3-е ново место, или водовод, „теразијски кварат", 4-о дунавски крај, „дорћол" = „дорт-јол" (четири иута раскрсница, раскршАе, расиутица, расиуКе) , 5-0 иалилула , б-о источни врачар, 7 -0 заиадни врачар, 8 -о савски крај (а не „савамала" или боље „савамажала", јер »махала" = крај, аодграђе); — према висини и низпни земљишта, старо место п ново место (водовод), могла би се звати заједннчким именом: горње место, горњи град или вишеград, од којих последња реч значи у српском и у словенском у опште исто што п грчка реч „акрополис"]. — Према томе ђаци треба са свим тачно да науче означити стад (стојиште) и иоложај школске зграде и свога дома, а мимо то и пут од куће до школе (тако звани „школски пут") или који други пут. Као што се из свега досле наведенога и изложенога види, овај одељак нарочито спрема ђаке за иознавање домовине и света, земљоиис. (По себи се разуме, да на згодним местима ваља примењиватп иодесне загонетке, иесмице, ирииовечице и т. д.). Што се тиче вежбања у говору, овај одељак пружа врло згодну прилику, да се ђаци извежбају како треба правилно употребљавати ирилоге за место, а тако исто и иредлоге. У-10 ВЕЖБАЊЕ Боје или масти Наиомена. При обрађивању овога вежбања ваља као очигледна средства употребптп разнобојне таблице, разнобојну вуницу, свиту (а не „чоху"), траке (а не „пантлике"), ссартију, цвепе, слике, камење и животиње. Поврх тога сваки ђак треба да има свежањ или замотуљак од ситно изрезане хар • тије (хартија на резанце исечена), која ваља да представља главне боје или масти, бар најзнаменитије за овај ступањ. пгооветни гдасние 1891.

Показујући ђацима разнобојне таблице као и остале обојене предмете ваља ђацима стављати све овака питања: „Ко познаје ову боју (маст) ?", или »Које је боје (масти) ова таблица?", или „Којом је бојом (машћу) обојена ова ствар?" (Боје илн масти ваља ређати овим редом: црно, бело, зелено, ирвено, илаветно, жуто, сиво, љубичасто, мрко, неранџасто). Пошто ђаци боје или масти познаду и правилно их назову, треба све разнобојне таблице по реду нанизати на летвицу која је утврђена на школској таблп, и по том приступити самом вежбању, т. ј. утврђивању задобивених појмова о бојамаили мастима. Да се постигне овај смер, ваља од појединих ђака захтевати, час да показују познате боје, час опет да именују боју (маст) 1-е, 3-е, 5-е, 6-е таблице, или да наводе ред боја с лева на десно, и обрнуто, Исто тако ваља ћаке упућивати, да међу различним разнобојним стварима изнађу и покажу шта је црвено, плаветно, сиво и т. д, а за тим да ређају ствари по бојама. По себи се разуме, да н. пр. ствари које су ио себи црвене боје (масти), не представљају баш једнако црвенило. Да се стече правилан појам о којој боји, треба н. пр. различите врсте црвенбга износпти, јер бп иначе појам „црвено" био веома узак. То псто вреди и за остале боје. Особиту пажњу ваља у овим вежбањима поклањати оним ђацима, који нису чврстп и поуздани у познавању боја (масти). Уједно треба ђацима што више задавати, да означавају оне боје које им нису довољно познате, те да их тако што чешће износе на видик. Најзад треба захтевати час од појединих ђака а час од њих више (зборно), да из свежња нли замотуљка узимају и показују поједине режње хартије од познатих боја. Ово је вежбање врло занимљиво, јер се у њему пружа ванредна прилика, да можемо уочити свакога ђака колико се разуме у бојама. Ево шта се све занимљпво може при томе опазити: Неки ђак не познаје никако боја, други не познаје плаветпе боје, трећи ће опет мењати црвено са жутим. И овамо онамо, од 50 ђака биће их 10, који не ће познати и назвати сивс и мрке боје, а више од половине не ће схватити појмова „љубичасто" и „неранџасто". (У женским школама биће код девојчица много повољнојп исходак, што се тиче позпавања боја, а узрок ће бити тому на сву прилику у томе, што се девојчице внше заппмају разнобојним стварима, као: тракама, вуницом, памуком и т. д., и с тога 73