Просветни гласник

580

су словенски додаци: о прелазу Бугара у хришћанство, о изумећу словенске азбуке од св Ћирила, о покрштењу Руса, о основању св. Лавре на Атону и заузећу Цариграда од Латина. 0 овом последњем ирича НикеФор иХамартола, али се не слаже причање. Кратак летоиис слаже се са. цетињским, који објави Јагнћ у Архиву II., стр. 92 — 102, од кога је старији, јер свршује годином 1490., а цетињски 1574. Има нешто и разлика, што је већи део Богдан и навео. Тако: изоставио је неколико година што у цетињским има, као: годину 6866. (о глади), 6938., 6944., 6964. (опет о глади), 6968., 6970.; неке је године скратио: о смрти Душановој не вели, да се десила индиктиона а, круг слнца кд, луне Д гато само прича цетињски, а само неколико стављају вб неделго; не помиње дан и час помрчања сунца у год. 6994., изоставио из год. 6947.: „и оубише Тоур'ци Новобрвгине на Триполго*, као и из год. 6948. : »избише Тоур ци новобрвдскоу воискоу на Макреноу«; скраћене су и године 6966., 6984., 6995., као што се не помиње о смрти еиископа крупничкога Јакова (6957.), о Смрти рилскога јеромонаха ЈоасаФа (6971.), о преносу моћи св. Јована из Трнова у манастир рилски (6978.), о смрти угровлахијскога војводе Радула 16982.), о омрти рилскога јеромонаха Дамјана (6983.). Многа од ових изостављених и скраћених места, што је, мислим, доста карактеристично за постанак цетињскога летописа, не налазе се у иознатим до сада летописима. Овај кратки летопис има и нешто допуна према цетињском, али то је врло мало, и то: 1. Деспот Лазар умр'о је вб плтокђ г часБ нојци — у цетињском нема, али има у сеченичком (Спом. III. стр. 134.): «конБча се деспотБ ЛазарБ ггенвара.к .вБ петБКБ .д.часћ ношти". 2. 0 смрти деспота СтеФана Ђурђева прича мање а јасније, додајући да се десила октобра 9, —3. Помиње иод 6953. да је погинуо на Варни краљ Владислав, што у цетињском нема, али има у другим (види Свод Стојановића, Гласник 53, стр. 89., Спом. III., 133, 141, 1 49, 152, 155). 4. Додаје, да су 6997 Арављани и Мисирци убили Бајазита и да се 6У98 десила непогода у Цариграду — обоје остали летописи не помињу. — Разликују се: 1. у казивању дана освојења Смедерева од Турака 6967.; цетињски вели, да је било јуна, а овај јула, што и летопис Григоровићеве колекције потврђује, додајући још .к., а сеченички напротив : !гоша .к. ; 2. за Дим. Јакшића вели, да је погубљен октобра на смедеревским вратима, док други неки летописи веле : новембра 8. (Свод Стој. стр. 102. Спом. III. 142); и 3. под год. 6905. вели се: погнбошЈ Турци на Босн!;, у цетињском пак повебоше Тоур'ци на Босн^, а тако и у летопису објављену у 81агтата VI., само што је

тамо штампано: позебоше Тур&ци на Босмм, а у рукопису стоји: позебоше Тур ци на Боске (види рук. нар. биб. бр. 184, лист 73 в.). Ка издању овога српскога текста имао бих неколико ситних напомена : 1. Издавач цише под годином 6967.: апр ^идоше Калиполе и пр^имишБ бродБ«, а требало би БродБ као што је и у цетињскоме. Под истом годином у рукопису је стајало: по мћстомб христ1анскБ1ХБ, а он је исправио «но м^стомб христјанскнмв®, што, мислим, није имао право, ако погледамо остале летописе; у своду стр. 65 стоји : »по м 4 ст$хб христпинБСКнихБ", у цетињском пак (Арх. II.) «по м '1; стохђ хрис - паи 'скБШХБ". 2. Под годином 6911 : иогнбе БакзитБ Амира отб Демира подб АнгуромБ, шнТа «.ј, као што и цетињски : погнбе Амира БаизнтБ ш Демира иодб АнгоуромБ, шни .кд. . двнб . Такођер под год. 6919. ; Амира ЧелеиТа оубненБ 6 нстб (тако и у цет.). Погрешно је, мислим, писати Амира великим словом, јер није особено име, као што и Миклошић, Беххсоп ра1еоа1., вели : амира м. ссџгјдад (1их с1ав818., а и они, који знају турски, веле, да значи војвода, заповедник, — а о том види и Ђ. Поповића »Турске и источ. речи у нашем језику" [Гласник 59, код речи амир, емир. 20 стр.). 3. Под годином 6932. стоји : ир^стави сд госаога Лара и т. д. У рукопису како се у напомени вели, стоји Г |^ гд , и прематом биће пре : госпожда, као што и у другим стоји. Нека је узгред поменуто, да неки летописи мећу ову смрт под год. 6933. (Спом. III. стр. 127, Свод 81.). 4. На неколико места стр. 524 помиње се СкђндирБ, што је требало исправити, а у напомени ставити, као што је и за друге исправке чињено, као: ЗборникЂ м. рук. Звонникђ, ЦреповБ бои м. рук. царевБ иобои. У Своду Стој. стр. 98, 100 етоји СкадарБ; у Старинама IX. под у : СкадарБ, а под/1 81. Скбдрб. 5. Малим словом пише и у год. 6984, аВитажБскљд трапеза на Дунаву«, место великим, поштоје то неки град на Дунаву. О том спомиње летопис у 81;аг. IX. под у стр. 87, у 81:агтата VI. под 1476, а и под 6995 (Свод Стој. стр. 102). Најзнатнији је део ове радње — бугарска хроника, о којој се нпје знало да постоји. Она је такођер иисана средњебугарском реценсијом. То је општа историја оријента XIV. и почетка XV. века. Богдан вели, да јој је значај у том: 1. што нам даје у спстематском реду историју Османида и њихових освајања, а у исто време и историју хришћанских народа, који су долазили у додир с Турцима; 2. што је писана таком објективношћу дазачуђава; и 3. што је писана језиком простим, без реторских