Просветни гласник

582

критика и библиографија

и не консонанат пред в: н. пр. ћерат', ћело, ђеловати, љепота, сњет, врећа, љетб (дл^тој, ђве (двје), ђвести (поред двјести). — У штокавском југозападном говору друкчије бива с Ђ, које, као што је познато, када је дуго по Вуку гласи ије и ије (двосложно). Ну ово последње не може да се констатује, вели Решетар, оно не постоји, биће да је искомбинисано према ије: тијело, што заиста постоји. Кратком ^ одговара је, о том нема сумње, али дугом 1; бпће да одговара дифтонг ие, те, ако је обли р) акденат, остаје дифтонг сиено или се преноси по природи српскога јаког акцента на први део постајући двосложан: сијено. Ако је на том 4 ' акценат, онда остаје дифтонг с акцентом дугим на и: риека, биела. Ако је $ дуго, а без акцента, опетдиФтонг; врло ретко, а особито ретко у случајима, ако је непосредно нред 1; акценат, бива двосложап : умијем. — 0 овом питању пресуђује слух, ну он наводи и друге доказе: 1. Речи од три или више слогова, а с кратким акцентом на претпоследњем слогу у Дубровнику изговарају се оштро, ако је последњи слог кратак, н. пр. срамбта м. срамота, ширина м. ширина. Према том би и ријека, лијепа требало изговорити ријека, лијепа, ну то не бива. 2. Примарно ије (=стсл. )к) никад се не изговара дифтонгијски : лијемо, бијемо, а не лиемо, биемо. 3. Песници средње периоде такођер би могли послужити за доказ, да њихово ие као један слог није по.обрасцу талијанском.1 Истина, против овога мишљења, вили Решетар, могла би се навести народна појесија, ну отпада имајући на уму: 1. да се често и из метричких обзира прост дуг вокал удваја, а кратко % постаје двосложно: дваа, дијевојка (м. дјевојка) ; 2. да је дуго 4 својом дифтонгијском природом склоно на распадањеЈу два слога, када метрум захтева; 3. да ово распадање дугога 4, као што изгледа, већином служи на то, да би се често добио четворослоиши речни комплекс, а и обрнуто, као : р'јека, вр'јеме, л'јепа и т. д. постаје једносложан, што се примарном ије не дешава. Ка овом додаје исправке које Будмана које Вука: 1. У граматикама (Будман § 7, 5, е) вели се да Ђ пред вокалима и ј, и ако је кратко, онда и пред ђ, прелази у и. Правичније би било: Ђ пред о (ни пред једним другим не може стајатн) и ј у и. Кратко V пред ђ у неколико примера са и, у више непромењено : спђети, а бљеђан, приђе и прГђе. 2. Будмани вели: етимологијски кратко 4) у Флексији или у образовању речи позицијом (л, р, м, п, ј, в -ј- конс.) постало дуго, не дужи у ије већ у је: н)]р. размјерак: размјерка, иновјерац, иновјерца, и т. д. Ну у Вука има за се и дужи: дољевак, долијевка, засјенац, засијенка и т. д. С тога мисли,

да нема раз.шке између 4 примерно дугога и дугога ровШопе, и треба писати : р »змијерка, колијепце и т. д. 3. Не ће бити правичнаВукова ознака дугога -ћ: је. Из перФектпвнпх глагола постају имперФектипни, том се приликом и вокал често протеже: помјерити, помијерати, али има у Вука замјерити, замјерати, дожњевати, заједати (а уиједати), што је погрешно. У именима од лица први се слог протеже: Стијепо од Стјепан, Стјепана треба Стијепа (а не Стјепа као што у Вука има); погрешно је с тога бјега, бјела, дјева. Сем у овпм случајима пише Вук је = је у старјештво, вјештац, вјерност место по својој ортограФији ије. Ово иде у прилог Решетарову мишљењу. — Ну има два случаја, која је тешко уздрмати : 1 деп. р1. о — а основе, који има у претпоследњем слогу кратко Ћ: љето; љета; сјена, сјена. 2 ^египсПит ргае1;. глагола на "ћ: видјети: видјев. У првом случају чује се је; друго се у народу слабо чује; ако је г ћ ровИЈопе дуго постало, то оида не би правилно било трпјевши, а по аналогији ни трпјев. Из свега овога изводи, да је правилније писање загребачке школе у писању %, када има дуг (') акценат, или нема акцента а дуго је, или има јак: риека, колиевка, виек значило би му дифтонг , а виек два слога, ије би се употребило само где је заиста потребно из метријских обзира. Ка овом послу додао је Јагић напомену: да се овим хоће да помогну наши теоријски огледи и евентуални погледи ових при издању старих текстова а никако чине да промене у општој употреби. У ортограФијским питањима никада не може бити човек доста обазрив при предлозима, који промене смерају. При ортограФији морају се узетп у обзир Се само ресултати филолошких испитивања већ такођер и још више општа разграната употреба школе и литературе. II. Обзнана има пет, од којих на прво место долази Јагпћева на Бипс1е11-ово дело Е1ис1е8 зиг 1а ргопопсЈаМоп чине 1. раг1ле сотр1е гепс1и с1е 1а Н1;1:ега1;иге 1 . Б)уга)80П. 1Јр8а1а 1896, 8°, 1 54. Наведавши познатом својом тачношћу и научношћу недостатке ове књиге, на крају је поздраља као први доказ, да Шведи имају научника, који ресултате словенских књижевности може из оригииала да црпе. — Јозеф Зубати обзнанио је Асес1етапи-а : „Баз Шашвсће ргае1ег)1от. Е)п ВеНгад' виг уегћаШехЈоп с1г тс1о§егтатзсћеп вргасћеп. 1891.«, назвавши најважнијом публикацијом поређења језичнога последњих година. — Три су обзнане од младога др. В. Облака, Словенца, који у досадашњим својим радовима показује темељитости. Он је сбзнапио: ап Ко&ап-а 81о\\епбсћеп АВС. 81геИ; тИ ће-№Јс1егег Вег)скв)сћ1;)8ип§ с1е8 Бап]ко'всћеп АИћаШа 1890. Уа1епНпа Уо-