Просветни гласник

с1тћа Јгћгаш зрхзх 1890. и Уа1јакса Асјусгћј па зк1, вке, ке, се, 1се и Кајкауаса (из Рада С1) — ирепоручујући све три, пошто је с разлогом по шго шта замерио III. Библиографијски део је из пера самог уредника проФ. ЈагмЈ.а: »то је махом кратак, а.ш једар књижевни прегдед свих ооле знатнијих, већих или мањих радова на словенској филологији" 1 ) или на којој другој, а од вредности су за нас. Овде нам Јагић познатом својом краткоћом и јасноћом у излагању оцене даје суд оовимделима: 1. др. Карла Крумбахера »СгезсћЈсМе с1ег ћугапИтасћеп БНега(I Аћ1:ћ. IX књ. НапДћасћ с1ег к1а8818сћеп А11;егЉигаа^ЈааопзсКаП (Мипсћеп 1891, — дело у области историје књижевностп најзнатнијих посао најновијега доба — у потоњој свесци бнће опширније. — 2. ЛУог1;егћисћ с1ег тс^о^егтапзсћеп 8ргасћеп уоп Аи§аз1; Пск, IV издање, I део, прерадио Веггепћег§ег, Р1ск и Зкокез. И о њему опширније. — 3. Вги^тагт, Огипс1п88 с1ег уег§1е1сћепс!еп ОгаттаНк <1ег Јпс1о§егтап1всћеп 8ргасћеп, о двема свескама друге књиге похвално се изражава. — 4. Ае1ћпо1о^18сће8 ^бг1;егћисћ с!ег аЊапезЈсћеп бргасће, V. Оиз^ау Меуег. 1891. 524. Већи део речничкога блага овога речника чини се као позајмљеи, колико опажа Јагић.5. Ваа РигзЈепШит Ви1^апеп, v. Коп. Игесек 1891 стр. 57 3 — после ослобођења бугарскога прво веће дело, које опусује све стране ове земље и њихових с.тановника на основу најозбиљније студоје, при чем се јако морамо чудити свестраности и темељитости научној. — 6. А. Пипина Истор1Л русскои 9тнограФ1и, —7. 0 листовима руским дтнографическое обозрђн1е (уМоскви) и Живал Старина (у Петрограду). — 8. Барсукова »БиограФија Погодинова" 3. и 4. (о првим двема у Архиву XII 279). — 9. Бг. 2. \Ут(;ег »КиИигш оћгаг себкуећ тез!;..« — 10. 0 делима (1г. С. 2Шг1;а. — На крају овога извештаја помиње своје 01адоШгса, о ком су Флорински, Пастрнек, Облак и Љ, Стојановић говорили, и мало опширније о М1вза1е §1а§о1Шсит Нетог ае с1ит8 8ра1а1;еп818 гесепвиегип! V. Ја§-Јс, 8. ТћаПосгу, Р. \У1скћоГГ. АикопШе е1; 1треп818 Ке§1шт18 рићПс1 Вовшае е1 Негсе^отетае Оиас1га§т1;а ипа р1с1;иг18 огпа1;ит Утс1оћапае. 1891 Го1. VIII. 126. IV. Мали ирилози дају нам доста интересних ствари. На првом је месту др. М. Мурка » Руски глас о етнографској карти«, извод чланка Кочубнискога, »Наука није политика« о етнограФској карти словенскога добротворнога друштва (Одесскш В^стникђ 1890. бр. 239, 243). Кочубински замера друштву, што је у Маћедонији узело неко ново словенско племе, а дотече се и српских тежња Маће1 ) В. »Просв. Гласник" 1886., св. VI., сгр. 239.

! ОБЗНАНЕ 58 3 | донију. Из овога, гпто је у изводу, види се, да је, »ма да лично симаатише Србима" на странл бугарској у погледу Маћедоније истављајући да народни обичаји, па и сам тип не одлучују. Ои истина вели: •као што између Москве^ и Варшаве има разлике, као шго сз поступио руски језик губи у пољском, тако и овде мора бити, али преко свега тога прелази и вели: Маћедонија је бугарска. Биће у заблуди 1.теац у том, као и у многим другим стварима. Иеће бити, да Срби веле да су у Маћедонији са мо Срби. Нека је оволико довољно помена у овом приказу, да бар обрати пажњу нагиих радника-етнограФа, како би рекао Кочубински, и на овај ч 1анак, чија вредност није била велика, да је требало и у изводу саопштити је у овом научном листу. Јозе? 2иђа1у — ..„ј, у 2ит 81ат8сћеп о да се словенско ^ може изводити не само из прајез. е и дифтонга о1, аг, већ и из 1а. — Ал. Веселовски са • општава пам запис, који је на крају је^нога псалтира нашао, а у ком се помиње Дитрих бернски. — Калужњацки тумачи, да се Једрене звало пре у бугара ОдринЂ (а не ДринЂ, како се досада мислило). Јагић на крају овога прилошка додаје, да је Даничић у св јМ речнику књ. страна правилно употребио Одринг. Остаје нам још да проговоримо о два врло интересна прилога Јагићева, па да и завршимо овај роферат, који је можда мало дужн но што би по неко хтео. Првом је прилогу натпис: „ Меие Егзсћегпипдеп гт аегђгзсћеп Аи&1 аи(. (< Језичне нромене, чини му се, крећу се у дужем времену као у кругу и понављају се. Ово изводи из српскога: у праслов. јез. р се на крају није могло држати. У модерним слов. језицима т> отпало је, а консонаити остали су на краЈу не претрпевши никакве модиФикације сем што посташе иешто муклији. Српски, најбогатији вокалпма, отишао је даље код р и л: л је вокализовао у о, а р у неким реким речима отпада. Место о долаза као накнада за л: а, што је по аналогији V, VI, и I а врсте (а не као у §еп р1. Ист. облика Даничића стр. 391), према том и у супстантива има (стро. д ^ лђ ) погибија (погит^лг.). Губљењу л особина је обичнозакава^а. Р се, има примера, губи у вече, јуче, на дво, е (м. јер). Даље у старој периоди долази уз аролошика и, за, зе -за знакг/ релативности ре (= же), ну и оно по угледу на вечер отпада: кире, никторе, никадара. И у тер р се чује само дијалектично. — Ка оним примерима за на дво могу из Србијанке навести још четири: »Први на дво с дугом пушком пјеше« I, 146. »Нити више испадати на дво« I 147. »Испануо на дво домаћине« II 11. »То изустп, пак изиђе на дво.« II | 57. Сима и у ироси пише на дво: »То изрекавши изиђе на дво, п отиђе у прошетњу« (Двобој ученика