Просветни гласник

РАДШЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

607

Друго. Ово су лекције почетнпка и у школи и у Науци Хришћанској, и мало одговарају ц догматици и хрпшћанском моралу. Узмпмо за пример ово: , По науци Христовој и Христове Цркве треба се молити Богу сваког дана, и ири аочетку сваког рада." У рукопису, који ми је на оцену дат, на првом месту треба да се објасни ђацима појам „о Богу и цркви", и одмах у другом реду писац пада у погрешку говорећи: „Ми пдемо у цркву педељом и празником и у очи недеље и нразника", а не вели да се може ићи у цркву и сваког дана. У осталом, ова прва лекција може бити усвојена као добра и подесна. ТреКе. »0 Боасићу." Ова лекција добро је изведена, само причање о Ироду није ни тачно ни ,школско и , но више приповетка. Четврто. „Свети Сава" „закалуђери се и иостане калуђер ." Допуштам да п наши сељачићи разумеју и знају да је онај калуђер, који живи у манастпру и носп црну камплавку, али свакако деци треба објаснпти да се монах у пароду зове ,калуђер", и шта му је позив, ајош више и пре треба му објаспити, да није српски архпјенпскоп, као што се у рукоиису вели, само „највећи старешпна над поповпма и калуђерима", но да је н глава српске цркве и т. д. У осталом, о св. Сави п сувише је мало и нетачно казато п испрпчано. Пето. „Цвети ". Може разумети само онај, који је много више читао; за децу је ова нрича и сувише неразумљпва. Шесто. <( Ускрс". Највећи хришћански празник испричан је у 25 реди рукоппса. За децу је ово п сувише мало п сувише нејасно, тим пре, што је овде уплетена н велика недеља, која, кад би се разделила по данима, могла би бити деци разумљива. Седмо. „Петров дан». И ову кратку приповетку у 9 реди о Петру а 12 о Павлу не може нп Једно дете разумети ни из ње штогод научити, Тако су изведени и свп остали празници. Они у опште представљају „конспект" онога о чему треба да се пише, и по мом мишљењу овај рукопис није подесан за школску употребу. 3. септембра 1891 год. Пожаревац Мил. С. Ђуричић, проФесор За овим је прочитан реФерат г. Ур. Благојевпћа о истоме рукопису, којп гласи:

Главном Просветном Савету. Прегледао сам дело — о празпицпма православне цркве за I и II разред оспов. школа — од г. П. В. Несторовића, учитеља, које ми је Главпи Просветни Савет на оцену изволео дати. — Ево мога мишљења о поменутом делу. I разред основнпх школа уче деца од својих 6 и 7 година и постају ученици II раз. од 7 и 8 година. Оно врло мало појмова, што се деци у тим годинама из науке хришћапске може дати, може се дати само учитељевим причањем, објашњавањем, посматрањем служаба и слика, а не може оваквпм уџбеником, какав је г. Несторовпћ поднео. Кад би се књиге за I и II разред могле удеспти тако: да су у њима леае слике иредмета, и да се слиг.ама иредстављају најинтересантнији моменти, а да се текстом слике само тумаче, ја бих тад био да се такве књиге дају ученпцима I и II разреда, јер би се у том случају поред учитељевог говора моглн ђаци нешто користити и књигом; такве би књиге могле занимати оне малишане из помеаутих разреда, а књиге оваке, као што је г. Несторовића и друге, овој слпчне, не могу. Сем овога што сам казао до сад, имам да кажем још и ово: У делу има прилично доста незгодно исказаних мислп. Ја ћу само неке поменути. „И Христос као -Јеврејин ишао је сваке годнне на сабор." „На Петров дан слави црква два највећа Христова учепика.'' »Празновање Благовести показује нам велпку љубав Божију, према људпма и смерностп и побожности Свете Деве Марпје." „Зпмњн Крстов дан је у очи богојављења и слави се за спомен старог обпчаја■" «Основао школе п болипце." "Јер Бптлејем беше Давидова варош." »Обраћао у Хршпћанство." „Свако село (или варош) има по један дан у години, кад сви из тог села држе заједно богомољу. (Вогомоља се зове и црква). То се зове носити крста пли држати заветину." «Те да се снреми за велику славу," »Празновање Спасов-дана напомнње нам да се духом узпосимо ка небу." „Празновање Св. Николе показује нам огледало хришћанских врлина." Незгодно је и то речено — да је св. Сава био митроиолит. Имена: Св. Гора Студеница, владпка, митрополит, Бугарска, Трново, Жача, пасха, Бар, Палестина, и т. д., које је писац употребио, своро три четвртине тих пмена требао је изоставити,