Просветни гласник

620

Н С1. Да се ова реакција преобрати у Фабрички метод, рађено је из одавна. Многи су се тиме бавили, па су и многи методи остварени, од којих је један савршенији од другога, према напретку механике и хемије. Главно је код свију тих Фабричких метода, да се сона киселина, која се овде гради као споредан продукт, задржи било као слободна, било као везана, у деловима Фабричке зграде ; да не изађе ван ове у атмосферу, па да нашкоди својим познатим дејством околини, а поред тога да се добије што јевтинији и што бољи сулФат. Да поменем сад раднике, који су засновали Фабричне методе. Тисурадници: Сгоззаде (1836); Оатђ1е (1839) ; Јопез и ЈУаГзћ ; МасЈеаг (1880); Нагдгеа^ез и Кодгпзоп и т. д. Мој је избор пао на метод Нагдгеауеа-а и Коћтвоп-а, те ћу да га опишем у кратко. Фабрикација сулфата ио Нагдгеа^ев-у и ВођГпзоп-у. Овај је начин познат од 1872. год., и примењен у неколико енглеских Фабрика у великом. Он је заснован на непосредном утицају сумпор-диоксида (добивеног пржењем пирита), ваздушног кисеоника и водене паре на нагријум-хлорид, а по једначини : 80, -ј- О + Н а 0 + 2 ^а С1 = Ка 3 80 4 + 2 Н С1. Грудве натријум-хлорида дају најиовољније резултате. ако су справљене од финог праха. Оне се овако рраде ; фино снрашени натријум-хлорид овлажи се и осуши ; услед тога добије облик иогаче, која се изломи у комадиће, од прилике 0,038 ш пречника. Ако се при томе дода води нешто мало сулФата, комадићи су чвршћи па и подеснији. Добивени комадићи соли мећу се на гвоздену решетку, при дну цилиндричних камера, од несажижљивог материјала. Комадићи се ту изложе топлоти црвевог усијања и смешн од две запремине сумпор-диоксида, две запремине водене паре, и толико ваздуха, да његов кисеоник испуњава управо једну запремину. Гасна смеша улази испод гвоздене решетке ; услед реакционе топлоте порасте температура толико, да сона киселина врло топла одилази у конденсаторе, где је вода апсорбује. Рад је континуиран, јер се једновремено употребљавају осам цилиндара. Конденсатори су четвороугаоне куле, високе 12

до 14 т , унутрашњост им је пространа 1,6□*"; сазидане су од неотесаног камена, који не нагриза сона киселина, а олепљене малтером, који је смеша катрана и глине. Једна преграда, која не достиже врх. дели кулу на два одељка, која су напуњена парчетима кокса, наслаганим на каменој решетци. Преко кокса цури хладна вода, озго на ниже. Пара, киселине и гасови, што су спроведени до исгход решетке у првој ирегради, пењу се на више и одају већи део сбне киселине води, која сусреће те паре ; за тим остатак паре и гасова пролази у другу преграду ; из ове у прву преграду другог конденсатора и т. д. Раствор сбне киселине у води, који се скупља у резервоару испод решетке, отаче се од времена на време. И место цилиндара употребљава се кула, од несажижљивог камена, која има такође при дну гвоздену решетку, кроз коју гасови улазе. Озго се пуни коксеним комађем, а оздо вади од времена на време натријум-сулФат. Вредност је овога начина, што се штеди натријум-нитрат, што се добива сулФат високе температуре, што је спречено одилажење гасова, и најзад што. се губи незнатан део сумпора, те је с тим већа добит. Незгоде су код тог начина : већи трошкови за алате, већа употреба горива и већа надница но код старог начина. б). Претварање сул®ата у еирову еоду. Да би се сулФат претворио у сирову соду, помеша се с кредом (кад кад с КоН) и угљеном, и тако добивена смеша жари, на огњишту пламене пећи. Мешање је површно. По Лебланку је сразмера смешаних састојака ова: 100 делова сулФата, 100 дедалова калцкјум - карбоната и 50 делова угљена. Количина употребљеног калцијумкарбоната, у десет разних Фабрика, на сто делова сулФата је између 90 и 121-ог дела, а угљена између 40 и 75 делова. Растављање природног кречњака бива у неким Фабрикама од чести помоћу пречишћеног креча из содних остатака. У Енглеској су употребљене доста често пламене пећи, са две полице (ћаШпд-Гигпасее). У почетку се пећ пунила спрашеним материјалом, а данас се употребљава материјал у комадима, те да би се добиле порозне содне плоче, да се лакше секу и искувавају.