Просветни гласник

624

НАУКА И НАСТАВА

по кад кад. Чим се опази свршетак процеса, стопљена се сода из цилиндра избаци у подметнуте лимене судове. Највећа пећ с обртним огњиштем недавно је направљена у Со\ ; кб-овој Фабрици на Св. Јелени за „УШпез А1ка1у Сотрапу'\ која отаљава посао 18 ручних пећи а заузима простор 3 такве пећи; ова пећ справља до 93 тоне сирове соде. Ложионица заузима простор од 5,1 до 3,1 о"", а троши за 1 сат 1,27 тоне угља. Обртни цилиндар начињен је од ковног гвожђа а обложен изнутра кошуљицом, од несажижљивог камена, опасан је с два челична прстена „носиоца." Ови се прстенови ослањају на 4 точкића. Цилиндар се покреће помоћу зупчастогточка и две мале парне машине, које су намештене уз цилиндар Имају нарочити цилиндри за задржавање топлоте, остало као код описане обртне пећи. — Сирова сода има приближно овај састав: натријум-карбоната 45°/ 0

калцијум-сулФида • • •

■ • -30°

0

гашеног креча

• • ■ 10°

0

калцијум-карбоната • • •

■ • • 5°

0

страних састо]ака • • • •

• ■ -10°

0

100

У Енглеској употребљавају знатне количине сирове соде, без даље прераде, у Фабрикама сапуна, по белионицама и при Фабрикацији стакла за бутеле. в). Претвараље еирове у чисту соду. Сирова сода, кад се искува у води, распада се у раствор натријум-карбоната и нерастворни остатак (содни остагак, содни креч, непео); на 100 делова сирове содедолази: у води растворених материја 45, -|- 58,7 содног остатка — 103,7. Енглеска сирова сода угаситије је боје и садржи више угљена но континентална. Пре но што се почне да искувава изложи се утицају атмосФерског ваздуха, обично 1—2 дана, а по неким Фабрикама и 10-—12 дана, не само ради потпуног хлађења, већ и да се распадне у неколико, а то ради лакпзе прераде. По Ј. Колбу, претргш сода при распадању ову промену: ма колико да стоји сода на савршено сувом ваздуху, она не претрпи никакву знатнију промену; ако је жежена, т. ј. ако садржи натријум-сулФида, може

се доправити у неколико. При томе натријум-сулФид нрелази у тијо-сулФат. На 100'' се не онажа још никаква промена на соди, под утицајем сувога ваздуха; али од температуре, у колико топлота расте, особито кад достигне темпсратуру усијања, у толикој мери прелази калцијум - сулФид у сулФат, који смањује титрисање соде, а то с тога, што се при искувавању сода расиада у натријум-карбонат и натријум-сулФат. Ре1оиг-е држи, да се титрисање смањује већ измећу 200 и 300°. и то приметно. Лако је увидети, колико је важно за Фабриканте, да се ускори хлађење соде, пошто се ова извади из пећи, и да хлађење бива у херметично затвореним колицима, дакле у одсуству ваздуха Ако се сода изложи утицају влажнога ваздуха, развија се амонијак, услед распадања натријум-цијанида, редовног састојка сирове соде. Креч прелази у гашени креч, а то је узрок увећању запремине и пукотинама у грудвама содним, које се за тим раздробе у ситно комађе. Гашени креч, прелази лагано у калцијум-карбонат, а тиме се смањује количина натријумхидрата у цеђу. У исто се време оксидише натријум-сулФид (чије се нрисуство познаје по црвеним пегама) и прелази у натријум-тијо-сулФат. Кад би ово биле једине реакције, то би излагање влажном ваздуху било још прилично добро, аш се овај повољни утицај ремети оксидацијом калцијум-сулФида. Влажан ваздух дејствује, ирема свему наведеном, као и сув, само на жежену соду. Ако се временом смањује каустицитет добро справљене соде, то бива само на штету алкалног јој састојка који се смањује, и то тако исто брзо. Према томе ваздух сме да дејствује, само док је то потребно, те да креч од чести пређе у гашени креч. Услед овога, комадање сирове соде бива много лакше, које је према природној тврдоћи много теже. Време, које је нотребно за распадање соде траје од три до шест дана, према степену ваздушие влажности и количини чистога креча као содиног састојка. Реткост је, да није штетно друго излагање соде ваздушном утицају а и обичај, који влада по енглеским Фабрикама, да се сирова сода излаже ваздушном утицају до 12 дана. По најстаријем методу искувавања сирове соде меша се фино самлевена и кроз