Просветни гласник

652

НАУКА И НАСТАВА

један и други снроводник, па је положимо на оба спроводника, Гајслерова ће се цев или угасити, или неће, према месту, где будемо овим мостом саставили оба спроводника. Овде где се буде Гајслерова цев угасила значи да смо наишли на кретање у спроводнику, дакле на трбухе, само су они супротног смисла, те се њихова кретања саставе кроз мост и не одлазе даље у цев. Напротив, онде где ми будемо мостом саставили оба сироводника, па Гајслерова цев и даље светли, значи да су ту на спроводницима чворови, јер се никакво кретање не преноси кроз мост. По себи се разуме, да, кад знамо места на којима се у спроводницима налазе трбуси и чворови, можемо онда одредити и таласке дужине електричних таласа у самим спроводницима. На основу ових експеримената о интерференцији електромагнетских таласа било у ваздуху, било у спроводницима, било у обадвема упоредо, дошло се до ових резултата: 1. Електромагнегска. дејства нв аростиру се с бескрајном брзином, те данле нису (( дејства у даљину." 2. Елекгромагнетски се таласи не иростиру истом брзинош кроз ваздух и кроз сироводнике; брзина је њихова већа кроз ваздух. Одношај те две брзине је од ирилике као 45 : 38; ирва брзина је слична брзини светлости. У горњим експериментима смо видели да се електрични таласи одбијају с равних површина и да се, после тога, одбијени таласи са долазним састају и интерферују. Да наведемо још један експерименат, ио коме се електрични таласи одбијају и са кривих површина. Тога ради узећемо две параболске велике површине од цинкених плоча, па ћемо у жижу једнога метнути вибратор а у жижу другога резопатор. И чим се у првој жижи покаже варница, таласи који са ње полазе у паралелним зрацима одбиће се са прве површине и скупити у жижу друге, јер ће се на резопатору показати варница. Значи дакле да се и електрични таласи одбијају по истим законима, као и звучни и топлотни и светлосни. И за електричне зраке има прозрачних и мрачних гела, т. ј. и они могу кроз нека тела да прођу а кроз нека не. У опште узевши, тела која су рђави спроводници

пропуштају електричне таласе, а добри спроводници их не пропуштају. Дрво. зидови и т. д. пропуштају електричне зраке, јер се варница на резонатору може видети и у другој соби кроза зид или кроз врата. Напротив, метали па и човечје тело не пронуштају електричне таласе, јер ако човек стане на пут електричних зракова, њих нестане у резонатору. Електрични зраци као и светлосни, могу се одбијањем поларисати. Дејство одбијеног зрака није једнако свуда унаоколо око осе његове, него је другојачије у вертикалној а другојачије у хоризонталној равни. 0 томе се можемо уверити код одбијања електричних таласа са пароболске површине. Ми ћемо на пут зракова да метнемо једну решетку од металних паралелних жица, затегнутих на дрвеном оквиру. Кад решетку метнемо тако, да јој жице леже вертикално, зрака ће нестати, што у осталом није чудо, пошто су жице добри спроводници. Али ако решетку окренемо тако да жице стоје хоризонтално, варница ће се опет показати, јер су таласи прошли кроз положену решетку. Па зар ова решетка не игра овде исту улогу какву је играла Николова призма код светлости ? * Дајте Физичару неколико дијапазона са одређеним бројем треперења и неколико звучних резонатора и тражите да вам докаже да простирање звука не бива тренутно. него с неком извесном брзином. Он ће вам то моћи доказати и у једној соби. Пошто устрепери дијапазон, он ће с резонатором слушати његов тон на разним местима у соби. Он ће на тај начин констатовати, да има места таквих, где је тон веома слаб, из чега се одмах може закључити да се ту сваки талас потире другим неким, који постаје доцније, али који је краћим путем дошао на исто место. И кад је потребно краће време, па да звук пређе мањи простор, онда очевидно звук се не простире тренутно, и задатак је решен. Али осим тога, може се лако доказати да се та места, на којима је тон врло слаб, јављају на једнаким даљинама; из тога се може наћи таласка дужина; и, ако зна број трептања дијапазона, Физичар ће нам казати и колика је брзина којом се звук простире.