Просветни гласник

ЗНАЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАЊА

631

свим близу до зида, варпице . су исте, ма како бно резонатор окренут, с том само разликом, што на одстојању 1*72 и 6 52 резонатор показује најјаче варнице кад су куглице окренуте или ка зиду или од зида. а кад су или горе или доле варница нема. Напротив, на даљини од 4*27 мет. варница одскаче у свима иоложајима куглица. У положају од 0-8 куглице су дале варницу кад су биле окренуте зиду, што значи да је чвор нрема зиду; и заиста он лежи мало даље иза зида (0■ 68 мет., јер зид није потпун снроводник.) Исго тако кад је резонатор био на 3 мет. од зида куглице су дале варницу кад су бн де окренуте од зида, а кад је резонатор бно на 5'б мет., варница је постајала према зиду; други чвор дакле лежи у средини између та два положаја, и то на 4'12 мет. Значи дакле да је полуталаска дужина од оне тачке иза зида до ове на 4-12 мет. т. ј. свега 4'80 мет. Према томе троуси су на 172 (један) и на 6-52 метра (други.) Да је заиста један чвор код зида, а други на 412, и да је трбух на 172 уверићемо се кад раван резонатора метемо управно на осу други (главни положај). Осим тога, куглице ће лежати на хоризонталном пречнику круга. Са свим близу до зида као и на даљини од 4'12 метара, варнице нема никако: знак је да су ту чворови; напротив, на даљини од 172 варнице достижу свој максимум, т. ј. ту је трбух. Сваки електрични талас прати по један магнетски талас, и то тако, да између електричног и магнетског таласа постоји путна разлика од '| 4 таласа. То су теоријски закључци. Они су гготпуно потврђеии експериментом. Варница која постаје од магнетског таласа тражи се резонатором у вертикалној равни (I положај) али куглицама окренутим на више. На тај се начин констатују чворови на даљинама: 1*72 и 6 52 (ту су били трбуси електричног таласа) а трбуси: на самом зиду и на 4'12 (дакле онде где су били чворови елекгричног таласања.) Амплитуда и једног и другог таласа износила је од прилике 60 сантиметара. У другом једном експерименту, употребљена је варница с другим бројем осци-

лација; резонатор је имао 17 5 сант. у полупречнику. Том приликом је нађено да јг> полуталаска дужина само 2 метра. У горњем примеру имали смо интерФеренцију са две стране; међу тим се може резон&тором испигивати стање таласа не између вибратора и зида као горе, него иза вибратора, дакле може се изазвати интерференција с једне стране. И овде експерименат потврђује георијеке закључке. Ови експерименти одговарају у акустици јачању и слабљењу звука, које се чује кад се звучна виљушка ириближује неком зиду, а у оптици су они слични Френеловим интерференцијама, али произведени по методи Лојдовој. Међу тим сва три експеримента доказују, да је простирање светлости, звука и електричне индукције вибрационо кретање. У СЕИма горњим експериментима изазвали смо интерференцију електричних таласа приликом њиховог простирања кроз ваздух. Међу тим исто се тако може она произвести и код простирања електрицитета кроз спроводнике. Експерименти су у неколико још лакши. Као вибратор служиће нам исти РумкорФов апарат и две плоче, два кондензатора, Прома тим плочама и близу до њих наместићемо две исте такве плоче, са којих ће полазити по једна жица; те ћемо две жице спровести паралелно међу собом неколико метара, и на крајевима њиховпм ћемо наместиги или по једну куглицу, да између њих одскаче варница, или ћемо између та два краја метнути једну Гајслерову цев. Електрична ће се индукција изазвати на другом пару илоча, и са њих ће се у виду нове индукционе струје простирати кроз спроводник; само ће на даље тачке спроводника дејство стићи доцније. Са крајева тих жица ће се електрично таласање одбијати и одбијени ће таласи интерферовати са долазним тако, да ће свака жица треперити стајаћим електричним таласима управо онако, као што смо видели да тренере шипке, прутови и жице, кад звуче. Ми смо још у стању да трбухе и чворове електричких стајаћих таласа у спроводницима и нађемо. У обичним приликама ће Гајслерова цев светлети. Али ако узмемо једну кратку бакарну жицу којом можемо дохвагити и