Просветни гласник

30

НАУКА И НАСТАВА

тромагнетских појава и између хипотезе о поступном преносу тога дејства с молекила на молекил. У добу, кадје Максвел поставио своју теорију, таквога експеримента није било. Истина било је неких појава који би могли да служе као ослонац новој хипотези, али су се они могли исто тако растумачиги и дејством у даљину. Максвел је држао да етар, који преноси светлосна треперења може да изазове кретање и у електричним телима од прилике онако исто, као што ваздух може да преноси звучне таласе, и у исти мах да може услед разлике у притиску да преноси и тела која су у њему потопљена. Али та је идеја била проста хипотеза, јер није било експеримента који би је или потврдио или оборио. Пресудни експерименат у потврду идеје Максвелове извршио је тек у најновије време немачки Физичар Херц. Помоћу веома згодног распореда експеримента, Херц је изазвао наизменичне електричне струје тако брзе, да им таласка дужина није била већа од два метра. Видели смо да се ти таласи простиру брзином од 300.000 километарау секунди ; да је број трептања био 100 000 у секунди, сваки би талас изнео један километар, иа како су таласи били дугачки само два метра, значи да ]е број електричних треперења, која су служила за експерименат, био сто милијуна у секунди. Да би се овака треперења могла констатовати, не можемо се служити очима, јер су и сувише спора; да би се видела, та би треперења морала бити милијун пута бржа. Та се треперења не могу констатовати ни ухом, јер су милијун пута сувише брза да би се могла чути. Због тога се Херц послужио принципом резонанције; он је направио један електрични ланац, коме је време трајања једног трептаја те електричне струје било једнако с временом трептаја вибратора који је изазивао првобитиа таласања. На тај начин он је видео да на крајевима резонатора одскаче електрична варница која није ништа друго до резонаторска варница нрвобитне струје Ево у главним потезима како је екснерименат извршен. За произвођење првобитних таласа служио је обичан Румкорфов индукционски апарат, с брзим вибратором. Индукована струја није пуштена да одмах даје своје варнице као обично, него елек-

троде пролазе претходно кроз по једну цинкену плочу од 30 до 40 см . и тек онда између плоча дају на тај начин ојачану индукциону варницу. Онај зид собе, који је био на 13 метара спрам генератора индукционе варнице, био је обложен цинкеном плочом од 4 мет. висине и 2 метра ширине; првобитне две цинкене плоче које служе као кондензатори постављене су паралелно према зиду. Таласи, који су постајали услед индукционе варнице између кондензатора, ишли су кроз ваздух до зида; ту се о цинкену плочу одбијали и враћали натраг, сретајући се с првобитним таласима који долазе. Ми већ знамо да такви таласи морају интерферовати, и то у стајаћим таласима, јер интерференција долази са две стране, Ваљало је само испитати места на којима су трбуси а на којима су опет чворови таласки. За то служи резонатор. Резонатор није ништа друго до један снроводиик било кружан, било квадратан, који на своја два краја, који су један према другом и између којих скаче варница, има по једну куглицу. Величина круга или квадрата одређује се према дужини таласа. Резонатор се може намештати у три главна положаја : раван резонатора пада у вертикалну раван која пролази кроз осу повучену хоризонтално кроз варницу ; раван резонатора стоји вертикално и управно на осу; и на иослетку, раван резонатора лежи хоризонтално. У сваком пак главном положају, средиште круга или квадрата треба да пролази кроз осу. У горњем експерименту резонатор је био кружан и имао у полупречнику 35 сантиметара. Кад се намести резонатор у вертикалиој равни, онда се окрећући га око хоризонталне осе могу његове куглице или микрометар окренути или ка зиду који одбија или од зида. Кад су куглице окренуте зиду, и резонатор је удаљен за 0 8 мет. од зида, варнице су на њему врло јаке, а ако се микрометар окрене од зида, варницанема. На даљини од В метра бива са свим обратно : варнице одскачу у резонатору кад куглице нису окренуте зиду. Промена наступи опет на 5 - 5 метра, па онда на 8 мет. и т. д. Кад је резонатор на 172 метра, или на 412 мет. или на 6'52 мет., као и са