Просветни гласник

629

заустави. На исти се начин од прилике колеба електрицитет кад постаје варница, т. ј. варница није једно једињење оба електрицитета, него скуп више поновљених једињења за врло кратко време. Да је то тако, може се и експериментом потврдити ; за то служе огледала која се врло брзо окрећу. Варница посматрана у мирном огледалу показује се онако исто, као и кад се гледа непосредно. Али ако се огледало стане довољно брзо обртати, онда се у њему виде више варница, а то показује да је свака обична електрична варница, ма како она кратко трајала, сложена из више елементарних варница, што би опет значило, да се електрицитет при свом једињењу колеба на једну и на другу страну, т. ј. да трепери. Ово колебање или треперење електрицитета бива веома брзо, више стотина хиљада пута у једној секунди. И ако сад замислимо, да свака та елементарна варница своје индукционо дејство кроз простор изазове, онда тек видимо колико таких елементарних индукционих дејстава свака обичиа варница изазове, и како се она још брзо једна за другом ређају. Теоријскимсе путем поједине величине тога треперења могу лако одредити. Тако на пример, ако са 1^ означимо коеФицијенат само-пндукције селФиндукције), а са С капацитет спроводника, онда се налазидаје време једног трепгаја одређено обрасцем Т = 2;г 1/Тс, а број треперења у једној секунди 1 1 N = _ = т= Т 2*г 1/^С. Брзина пак простирања треперењакроз неку средину за коју је магнетски коеФицијенат = ^, а специФична индукциона моћ = К, одређена је обрасцем : у = тОва треперења ремете равнотежу у средини у којој се дешавају и шаљу на све стране кроз ту средину зраке којима се таласка дужина одређује просто по обрасцу:

V. Т = 2лг

Пошто су количине под кореним знаком извесне бројне вредности, које се експерименталним путем могу одредити, онда се види како се и таласке дужине електричних таласа могу израчунати. Примера ради направимо један кондензатор од једне стаклене плоче коју ћемо олепити металном артијом тако, да електросгатички капацитет тога кондензатора буде два сантпметра; тај кондензатор моЖемо испразнити у каквој средини којбј је коеФицијенат само-индукције тек неколико сантиметара. Онда ће варница која постаје пражњењем кондензатора слати таласе, којих је таласка дужина 20 до 30 сантиметара, а којих је број треперења од прилике 1000 милијуна у секунди Истим путем, могли бисмо добити електричне таласе још краће, кад бисмо добили варницу из кондензатора кугластог или цилиндричног, и кад би се пуњење и пражњење кондензатора вршило наизмеице и врло брзо ; само би таква треперења била врло слабе енергије, те да би се видела; она би морала ићи врло брзо, да би могла утицати на мрежњачу. А да опет буду врло брза, требало би свести димензије електричног ланца на ону меру којом се мере таласке дужине светлости, јер не треба заборавити да је таласка дужина електромагнетског зрачења равна 2 тс пута квадратном корену из величина којих су димензије сличне линијским димензијама ланца. Другим речима, кад би изазивали електрично таласање у телима молекилских димензија, онда би добили електромагнетске таласе тако кратке, као што су таласи светлости, али онда не бисмо ни казали да су то електрични таласи, него просто — светлост. Из експерименталног доказа, да свака електрична варница постаје колебањем електрицитета, изродила се хипотеза, да је та варница и резултат а и средиште електричних таласа, т. ј. изродила се хипотеза, да се електрична дејства (чим се простиру у таласима, којима увек треба неко извесно ма како кратко време), не врше тренутно, и не дејствују «у даљину" него се иреносе с молекила на молекил кроз средину кроз коју дејствују. Одавна се очекивао један пресудни експерименат , који би имао пресудити спор између хипотезе о дејству у даљину елек-