Просветни гласник

628

НАУКА И НАСТАВА

Има два таква електрична дејства у даљину: једно је електрична инФлуенција, а друго је електрична индукција. Узмимо електроскоп са златним листићима. Кад куглицу те справе додирнемо каквим год наелектрисаним телом, онда ће електрицитет кроз шипку сићи у листиће и они ће се раширити, јер ће оба бити пуни истог електрицитета, и одбити се. Ако руком додирнемо куглицу електроскопа, одвешћемо сав електрицитет који је у њему био, и листићи ће спасти. Међу тим то није случај који се нас тиче, јер смо ми мало час непосредно напунили куглицу, па дакле и листић електрицитетом. Ми ћемо само приближити наелектрисано тело куглици електроскопа, па ћемо опет изазвати ширење листића, јер ако је наелектрисано тело било положно, онда ће оно самим приближавањем поделити електрицитет, који се налази у неутралном стању у куглици и провући у куглицу супротан, т. ј. негативан електрицитет, а једноимени ће електрицитет сићи у листиће и раставити их. Овде смо изазвали електрично дејство из даљине које је познато под именом «електричне инФлуенције". Рекосмо мало час, да је наелектрисано тело из далека утицало на електроскоп и у њему раставило листиће. С тога бисмо се могли одмах запитати, да ли ми овде заиста имамо посла с дејством «у даљину", или се може бити електрично дејство кроз ваздух или кроз какву другу средину с једног молекила на други пренело до електроскопа? Ако је тако, онда се под утицајем наелектрисаног тела ваздух или та друга средина у неколико променила, и та се промена са елоја на слој пренела даље. У том бисмо случају могли тражити и брзину тога преношења, па дакле и брзину електричне инФлуенције. Нема сумње да би овако стање ствари било за наше посматрање погодније, јер би спадало у групу оних појава, о којима сми се до сада бавили. Други случај електричног дејства на даљину налазимо код индукције помоћу електричне струЈе, коју је открио Фаради. Кад поред једног спроводника који није у вези ни са каквим електричним извором, дакле кроз који не пролази никаква струја, имамо други један спроводник кроз који струја пролази, онда ће се у првом спро-

воднику увек јавити струја, кад се у другом спроводнику струја ма на који начин промени. То мењање елекгричне струје у другом спроводнику можемо извршити најпростије ако струју у њему час прекинемо а час саставимо. И при сваком прекидању као и при сваком састављању, дакле при свакој нромени електричне струје у другом спроводнику, кроз први ће спроводник пројурити тренутна елекгрична струја час у једном а час у супротном правцу. Овако изазивање или индуковање електричне струје у спроводнику, који није у вези ни с каквим електричним извором, такође је једно дејство из даљине, и за њега вреди оно исто питање које смо мало час поставили код инФлуенције. Кад бисмо спроводниккроз који пролази индукована или изазвата струја, везали с половима једнога галванометра, игла би увек скренула, кад би кроз спроводник индукована струја пројурила. Напротив, кад би крајеви тога спроводника били растављени, али врло близу један другоме, и кад би у њему изазвали мало јачу индуковану струју, ми бисмо између растављених крајева његових видели електричну варницу. Зауставимо се мало на тој варници. Још године 1847, је Хелмхолц теоријским цутем дошао до закључка, да електрична варница једне лајденске боце није тренутно једињење оба електрицитета, т. ј. да та варница не иостаје иростим прелазом електрицитета са положног пола на одречни и са одречиог на положни, него да се то прелажење у тренутку кад варница постаје неколико пута понови, те да се електрицитет у неку руку колеба између полова на којима варница постаје. Доцније је Виљем Томсон дао потпуну теорију тога Феномена. Једним грубим упоређењем покушаћемо да ствар јасније представимо. Замислимо две стаклене цеви снојене међу собом, и напуњене донекле водом или живом. Течност ће у оба крака стајати на истој висини. Ако у једном краку течност потиснемо, она ће се попети у другом краку, али чим потисак престане, течност ће се вратити. У враћању свом течност се неће зауставити на равнотежном положају, него ће га прећи, вратити се натраг и т. д., т. ј. течност ће се неколико пута усколебати на једну и на другу страну, док се не