Просветни гласник

638

ИАУКА И НАСТАВА

У једну реч, — друга је основа имецица, на пр. без-дан, иод-гор. ареко-руђе. 4. Сдожене речи, у којих је друга пола као у оних под 2., а прва пола предлог или друга речца његове врсте, на пр. ио-ток, у-мор, ире-аис. 5. Сложене речи, постале новпм наставцима од којих год нзмеђу поменутпх, на нр. шесто-иерац, медвеђи. 6. Речи сложене тако, да не добивају никака наставка, а прва нм је пола нредлог плн речца или део реченице (име пли глагод, судећи по данашњем изгледу), па и зпачење им је исто по готову, само што сезпачење другеполе кеже са значељем предње. Примери већ спомињати као примаклице. И што се тиче начипа композицвје, може се по што шта додати, јер им и то иде у прилог, да се објасни њихово постање, а често и значење. За ове сложенице, које су састављене из предлога и имена или прилога и имепа, нема се шта особито напоменути; али,кад се сложп име с именом, настају врло зпатне промене, што се тиче облика сложених речн. Најлакше је пратити нсторију тнх промена по декдинацијама: Оспове на -о (г,-о), као прва пода у сдоженицама, имају о с краја, па почпњала се друга пола оамогдасним или сугдасним: бого-родица: бого (богг), чргно-власк чргно- (чргнг), еино-аија, врато-лом. Вз -јо- у ст. слов. постаје -је-: вок-вода: воп (/*војг\ лгже-иророкг: лгжг (*лггјг). У срп. пмамо - о - V где би требадо да је -е- : коњо-зобица, коњо-крадииа, гочо-бија, божо-гроОац. Овамо иду п номин. основе, за коЈе Даничић вели да су глагол''ке: туко-лук, араско-зорје, вијо-глав, тоцо-кљун. Основе на а у ст. слов. имају с краја, као прве поле у сложеницама, о, после непчаппх сугласнпх е, у срп. увек -о: водо-носг: вода. р&ко-аманик: р&ка, землк-мЂрик.: землкх, змик-ножшг: змгт; змијо-глав, кожо-дер!: кожа. Основе на у = г, изједначивши се у деклинацији с основама на о, ступале су с таком ннједначеном основом и у комнозицију: сшно-твордник: сшнг (8ШШ8 лит.), мЂдо ■точшг : мЂдђ. Даничпћ узима, а и умеспо је, да се у аолу-брат, аолу-мот.ак, у старијем домоу-владика, сач\вадо у пз којег падежа. А да ли је у у брату-чед, брату-чсда прешло из старијег обдика «/-основа, не бисмо смели поуздано тврдитп, пошто се ове сложенице могу боље падешки тумачитп. Основе на и понајвише имају о по аналогији основа на о(а), на пр. трЂ-з&бг, трозубац, г 1рорубац-. три, госто-лкбивг: госто, а има ц Гостимирг, звЂро-видш). и звЂрс-имснитшг : звЂрг, ижти-

шљстиик, а&те-вождЂ: и&п ; срп. људо-мора, костобоља, костолом. Основе на н нмају о : камен-о-видшг : камч (камен-Ј, имсн-о-носгцг: имл, камен-о-сЂчгцг, ками-вао осамљепо. Основе на р у ст. слок. имају е, у срп. их и нема, јер су и онамо патворине према грчкима: матер е-досадителг, матер-е-оубипца. Основе на с (-ес) понајвпше пмају о меште ес : чоудо-точшг : чоудес н чоудес-о-точгнг, око-изметшг, небес-о-иодражателвш,; чудотворац. Очевидно надпкује на руско очевидншп, за што веди Брант да је врло лаад могло доћи одРуса Србима. Сложенице бреме-ноша, зако-ноша, ико-нос посташе за један слог краће, што им се стекоше по два једнака гласа: нн. Међу тим сложенице: свилорун место свилено-рун, сребро-кос место сребрно-кос, трбо-боља место трбухо-боља, пошто им је прва пола имада више од једнога наставка, заменише је основом, од које посташе последњим наставком. Што се тиче властитих имена: Буди-сав, Шили-сав, Влади-мир, Љуби-воје, Мили-воје, да ли се може усвојити Даничићево тумачење да је из црастарога а (геар. е) преко Ђ постало и, биће говора кад се буде излагало о императивнпм сЉ : женнцама. Прндеви, бројевп п заменице ступају у комиозицију као год именице на о (т>, о): старо-ков, добро-вољац; једно-жичан, дво-лучан, тро-зубац; само-вољан, само-сталан, онострани. Цређе ли се све што се говорило о иачину слагања простих у сложену реч, може се известп знатан погдед у псторију сложеннх речи: видн се како је о, само некпм основама завршетак, постуино узимало маха и у другнм осповама, чији је завршетак другн некн самоглас иди суглас (у, и, с, н), тако да се с пуннм правом може звати сиојничко самогласно (СотрозШоп8УОса1). И овде нам нзлази као радни Фактор при постању и измени сложеница аналогија, онај принцип што у последње време изазва онако жнву полемику међу најбољим знадцпма науке о језику: с једне стране за аналогпју Бругман, Остхоф, Иаул, Делбрик и др., с друге стране Курциус, Ј. Шмит и многи други против њене честе употребе. Што се тиче проетннчког доба, ма колпко да је тешко пронићи у исконски начин слагања сложеница н опасно изводитп закључке о проетнпчким одношајима пола у сдоженицама, нпак је пз Вругманова испитивања јасно, да у индојевр. доба основе на о целом основом ступаху у композицпју, о чем нас уверавају прнмсрн пз срод. језика: грчк. 1л-