Просветни гласник

640

НАУКА И

НЛСТАВЛ

А. праве номиналне сложенице, чија је прва пола оспова нмевска; Б. аредлошке (прилошке), чија прва пола беше у послу п вае композиције; и В. недовршене, падешке, пазопи-глаголске п адвербијалне, бројне и заменичке сложенице. А. Правз номиналке сложенице Из ове су гомнле сложене речи састављепе из два имена, која у комлозицију улазе у облику основа, а добивају нов наставак, да се што боље утв[»дп сложеница. У постајању сложених речи главно је наставак, јер их — каже Даничић — без њега не би ни бпдо. — Најзнатнији суфикси у композицији, боље рећи, најчешћи су: -г, -о, -а, ■јг,-јо, -ја, -ајг, -ијо, -ија, -лг, -ло, -ина, - онђ , -п, -и&г, -Ђкг, ■гкг, -икг, -кг, -ка, -ица, - ђцђ, и т. д. Ако и јесте наставак од толиког значаја за сложенице, нпак се по њему не би могле распоредити номиналне сложенице, иошто и зкачење једног паставка није једноставно. Ваљало је наћн каки год основ за разредбу: пошто је паука о језику, нарочито индојевропска, истом опда стала на спагу, кад је у круг познатих језика п књижевности дошао н језик пндиских мудараца, санскрт, један од класичних и по књнжевности н но грамат. устројству најбогатгјих језика Еад се упознаше Јевропљанп с тим благом брампнским, које они за дуго чуваху као очињи вид, поред многих погледа н поука, које поцрноше из пндиске књижевностн, иозајмпше и граматичко назпвље од стар. индиских граматпчара (Панипи-а н др.), па п деобу и разредбу сложеница. Та је терминологија граматнчка, па и називље за сложенице истрајало све до наших дана, обележава« јућо бар приблпжно одношаје у сложеницама. Овде нам се чини згодно споменути шта о том мислп К. Бругман: Веј (Пеаеп (ЛаззЈ&саМошуегзисћеп ћа! тап, №аз ћјег шсМ уегзсћшедеп №ег<1еп Даг!', те1зЂепз аисћ т пеиез1ег 2е11 посћ, ги \1е1 1о§18сћеп 8сћета (:181егепб №а11еи Јаззеп, ипс! т №еп1§ сИе 1т1;оп8сће Ве^гасћПт^зтсеЈзе, (11е з1сћ а11ег зићјесИуеп, гисћ! 1есН§1Јсћ топ (1ег ИаШг (1ез ТМегзисћипдзоћјес^ез аиз§ећеп(1еп ии<1 сИезе 1т Аи§е ћећа11епс1еп ВеигШеИип§ епЉаИ;. ЕатепШсћ 131 оЕ уегкапп! -№ 0 г(1еп, с1азз сЈаз 1п с1ег 8ее1е с!ег 8ргесћепс1еп 1ећепс1е Вес1еи1;1т§з§е1ић1, сћаз (1ег бргасћ1огсћег ги гергоДисћ-еп ћа1, ћеј с1еп те1з1;еп Сотрр, И1 Шп81сМ аиЈ сИе §е§епзеШ§е Ве21ећип§ с1ег ће1с1еи 6Не<1ег ет у1е1 ги ипћезМтт1ез иис! 8с1пуапкепс1ез ^аг, а1з (1аз ез з1сћ тИ (Зег бЈсћегћеН, те ез §е8сћ1ећ1, сИезег ос1ег јепег уоп с!еп гаћ1ге1сћеп аи1§ез1е1Неп Вес^еиНтдзскззеп гшуе18зеп 1аззе." Отуда је настала неслога међу ученпм људима, да лн на

ир. сгар. пндиско заЊг-дапа (закћг прпјатељ, дапа чета) спада у атрпбутнвне плн падешке сложепице, да ли „апПсогит са1егуа" или „атта са^егуа", илн грч. пат^о у п (х г ро- ср ог е V д очан убилац ' узети за генет. или за акуз.... Нарочито се укизивала иотреба одредити значење некој сложепицн, кад се преводн иа другн језик, па се често с нестатка речи морало прибећи оиисивању речима, н ако можда оном који говораше не беше у свести тако живо осећање за сложеиицу. За то и настаје иотреба, да би се одржале већ постављене рубрике, да буде миоштво нрелазинх ступњева, који спајају класе и захватају н у једну и у другу (Вгидтапп, (Јггипс1г188 II, 1 НаШе, 82 — 83, 84). Кад год се разређују праве номиналне сложенпце но значењу, на ирвом месту треба пмати на уму велику разлику између уаоредних ст. пндиских сГгаМуа — слогкенпца п иодредних, атако псто које нису „мутираие« н које јесу. Али обе врсте сложеница не бејаху од вајкада без везе; увек је било разнолнкнх прелазних стуињева пз једне класе У ДРУ>'У1. Чланови (деловн) уаоредних сложеница од једнаке су вррдиости, нема који одређује н који се одређује, тако да је ту само сабирање двају Фактора. Делови се могу зампслити савезом и сиојени: ст. слов. братгсестра, хсс1 цџед сс. 2. У иодредних сложеница јсдан —први — део одређује ближе другн, ,с1аз ете 1з1 с1ег НаирЉе§п1Г, с1аз апс1еге ет зићогс1т1ег1е8 /иза(х": грч. о1хо (р^'Лсс% -сруАсс^ то 1> 01 X оV, наше ирнограб = црни граб. У једној н у другој врсти сложенпца разликују се још две врсте — сложенице нижега п сложенице вишега реда. Нпјлакше, готово практично, познати се могу сложенице вишега реда, што су оба њпхова дела објекат партицппу: ст. слов. имтл, лат ЈгаЂепз, трч. е% м », па пр. грчко- со х V птед о д = 10x601 птедк е'хшг, ст. слов. бЂлоокг = бЂло око им 1 м (в. Вги§тапп, Ог1есћ. Огатт. у НаисПшсћ (1ез к1азз18сћ, АНегИштз уоп 1 у?. у . Ми11ег, 70, ОгшмМзз II, ], разз1ш, Др. Т Маретић у Кас1и Ји§оз1. АкаЛеппје, БХХХ1, 110, Н. Оз1ћо1Г, Уегћит ш Котта1сотрозН., р. 127 п д.). Бругман сложенпце нижега реда зове неиромењсним (нштПаШт), а вишег редаилн секундарне иромењенима — (тиШит). Последње су, разуме се, баху-врихи-сложеннце. Цромена се њихова доводи још из ппдојевропског прадоба, и то је ироменл значења, која се више пута понављала (о овом в. посебице код посесивнпх сложеница).