Просветни гласник

644

НАУКА И НАСТАВА

к>ДбЦ1}, коуро-глашеник, коуро-кликг и Ј*еу.гоцо(р(лу1и, лихоимг лЛеог&хтцд , листоиадг ос1о1зег, лоукогризЂцг, <Г/.ооодо(р(хуод мечко-водгт, мише-иискг, тигшт зЉШз, мгздо-давгцг,-дат(>ц>> тегсе^ет <1а1, ршо-и&то по грч. хе^долебг], стоудо-дЂн ссдвегохо(гцд, тргносечица, врано-гран сот сап1из, вргто-градг ћо1'1и8, зло-творг хахоломЈс, звЋздозр1>Ц1) аз!:го1о§и8, само-лњбуцк, иладне: иолгдне, ила-ношп тесНапох, сргдо-болг со§па1из. срп. бого-родица, бреме-ноша (за бремено-), бухо-бер, вино-бер, вино-иија, вједо-гоња, једо-гоња, та§1 §епиз, управо *вједа та§1ат ехегсепз, вјетрогона, вјетромет, водо-ваља (одо-ваља), водо-јажа, водо-ноша, водо-иија сгскогга т^ићиз, воје-вода, војвода, воло-дер, воло-иаша, врато-лом ћото аи(1ах, вуко-држица зепШ §епиз, управо Јирит ^епепв, главо-боља, гочо-бија, гребо-дер, дрво-деља, душогубац, жабо-крек, жиро-иађа, жито-род, иконос (место пконо-нос), кало-гажа, ками-вао саситеп топЉ, одакле би се каиен сам, само да га ко потисне, могао одваљати на обе стране, кладо-рубн, класо-бер, књиго-ноша, аисмо-ноша, козо-дер Шпрез(;аз ресопћиз регшсјоза, упр. саргаз ехог1апз, козо-мор, козо-иаша, коло-вођа, коло-воз огМ1а, коломаз, коло-мија огђИа, коњо-зобица, коњо-крадица, коњо-мора, косто-боља, косто-ловка, коиље костоловка озза регсиИеп (из косто-лом-ка), котло-кри. котлоноше прве осппце, које се појаве у каквоме мјесту, јер се узимало да зараза долази од котла који је ишао од куће до куће, кравајноше, кравосач., хрв. кравосасац, значи уассаз ехи§епз, *кравосЂСБЦБ: кравосица, краоспца, зегрепз (цпсЈагп, крво-лија, крво-лок, крво-иија, крво-иилац, крво-иролиЛе, крвосер, крсто-ноше, крто-ирђа, крто-ровина кртњичак, кучко-дер, листо-иад, људо-мора, лонцо-иера, мачкодер, медв-јед, месо-јеђе. миро-ков, мишоловка, мишомор, ного-боља, ного-стуи, иушко-мет, руко-давац (-давалац), руко-давник сгесШог, руко-даће гез сгесШае, руко-иис, руко-сад, ручко-ноша, сјено-кос, сјено-коша, соко-држица, соло-тук, срдо-боља (срч.до у срЋДБце) средоруеа, стаио-сер — велнки млитоња — судо-иера, танцо-вођа, торбо-ноша, трбобоља (трб- од трбух), трно-кои, трно-мет, хабро-ноша Гагш §ега1ог, хлебо-ждер, хрто-вођа, црво-аиск народ који пиштн као црв = гашпшт зЉШз, црвоточ, чабро-ноша, чанко-лиз, чашо-ноша, чето-вођа, чорбо-лок, чудо-творац, чутуро-исиилац, шако-иис, шиио-дер, слеичо-вођа, штето-чиња. (3) Прва је пола у зависној сложеници у којем другом падежу а не у генетиву: ст, сдов. доможиргцг г1хоуегг{ д поред доможив^цг, €гтгЛ1од =вг домоу *жирг>ц1>, доуилиновглазитеЛг ш сауегпат Мгапз, идоло-жргцо еИдш-

ХоХитогјс : идоломг жргц1>, коло-вратг, лЂто-расл>> ижте-вождг о'бгјуо'д, рато-боргцг, ршо-атг ташри1из, тло-лЂчаник у(а, змик-сЂча бџмбгјхтод, бого-лЂиг деопоелцд. срп. бого-моља, бого-мољац, водо-иој 1осиз а^иапсИз ресопћиз, горо-цвијет, дома-зет, домо-родац, драле-виле (?), коло-врат тог1;ех, коло-врта, Јогти1а раз^огиш дшз ге1јс1а1 ресиз, коло-илет, коло-сук, крајо-бер, крајо-бера, руко-држ з1хта, грч. $хетХгј, суно-врат: *суно-*слгно у суние-слгние, сунцо-крет, ухо-лажа, уво-љез {'огДсикс аипси1аг1а, чело-вођа, иолу-брат. Нејасно: моро-клинац, моро-кваша, росо-иас. — Зависне су сложенпце и брату-чед, брату-чеда. б) пменица и придев у зависној сложеници: ст. слов. аеро-ходивг, ае(>1ло'дод, бого-данг 9еобогод, искро-мепнг зсјлШ1а 1ас1епз, кргво-меТ1 ,нг (/Лџа - (јбдод , кргсто - образшг сгис1 81тШз, млгник-зрачшг М§ип зпшИб, небо-иаргнг, низоуплЂжгнг %ар>еолг\ д, илгто-шдивг, тлк-творивг џ Оодолошд, оухо-рЂзгнг опо-гџутод, влгко -хшитшг а 1иро гар^из, злато-кованг, орЂхо-доуишг: сауиз управо пко орЂхг доуигнг, звЂро-дивиИ ђеНитиз ико звЂрг дивии. срп. Бог-дан , Зеобоодод вл. име, бого-оојазан, ршз, бого-даван, којп бога ради даје, бого-дан а с1ео (1а{|13, бого-љуб вл. пме, с!ео сагиз, горо-гашљив сИШсПе агс!еиз — управо 1§пет, Паттапз ех11п^исиз — зимо-зелен, зимзелен уепса ттог, зимогрижљив, зимо-грозан, зимо-моран М§опз ппраИепз, косто-лом озза !гаи§еиз: да пзпде костоломи орле, сило-дрцан пЉасШлПз, шаро-метан уагсЈз со1огез 1ас1епз: шареи с два језика. в) Адјектив и именица у зависној сложеници: ст. сдои. соухо-мдгцг сгис!а ес1епз. срп. добро-твор, драго-куи, зло-гук, зло-слут, зло-иамтило, зло-иоглеђа, зло-гласница, зло-иата, зло-твор, зло-чинац, мртво-дер, само-створитељ зе 1рзе сгеатП;, хладно-ков, виш.е-град ахцп-ло)лд, зло-рад, зло-хран, леио-шета потеп саргае, управо рикћге тсе<Пепз, мрко-глеђа, ново-рез арег гесеп(;1881те саз{га<",и8, само-твор (сам = ипиз^), слаткохран, стрмо-глед, стрмо-глеђа (1еогаит 1;иепз, стрмоглед (пије добро стрмо-гред — Тгаиег№е1(1е, жалосна врба), зло-кои рашсит с!ас^у1оп. г) Придев и прпдев у зависној сложеници, Прва пода одређује другу као адвераб, у немачком новом с1ипке11)1аи: ст. слов. благо-иокоривг еипелбгјс, бргзо-ходг (на брљзоход^ коз1и), цЂло-м/кцрг ви!у(>шр, инородшг а/.Хо-уемјс, лтто-т&гг бгхтхсе&егтод, сладЂ• ко-глаголивг, велг-лЂиг, високо-иаривг, високо-иар*,нг бб (ртетгјд, вгсе-лн>тг ли рбеп ос, зло-шдрг ха-