Просветни гласник

О Н0НИНА.1Н1Ш СЛОЖЕНИМ

хеггдехг/с, само-гтстивг аргссх(гтјтод, само-хотно иутоџа гшд. срп. добро-дошна (добро-дошла), зло-варан ргатиб: зглг и *варЂнг !а11ах, зло-иак та1из: зглг и оаакг, само-родица, старо-времехиан, старо-древан, књиге етаро-етавне (царо-ставне). Зависае су сложенице још иове: ирво-коска, дво-коска, тро-коска сарга рг1тит, зесипс1ит, 1:ег1гат рапепз, која се првн, другн, трећи пут козп, арво-теока, прво-јагњеница, друго-јагњеница, тркАојагпеница, ирво-женац. в. Посесивне сложенпце Трећа врста правих номиналиих С10женица есу тако зване посесивне, поглавито иридеви и од њих иостала апелатива. Друга пола ове врсте сложеннца увек је пменица илп придев, узет као пменпца. Миклошић их не зове апелативним, јер се тако могу звати све сложенпце, састављене пз двају имеиа. Спомињали смо већ да ова разредба не помаже бог зна колико објашњењу сложеница и да је у многом чем производ граматичарских апстракција, за то нам је п овде поглавпти задатак историскп објаснити њихов постанак. Као 1пто Миклошић мало у ком случају, као код пмена нз реченица (За^патеп), пристаје да сложенице постају из синтактичиих склопова, исто тако мосли и о иосеспвнпм сложеницама. Оае су, по мишљењу Миклошића п Хуитни-а секундарне, постале од упоредних и зависних сложеница суфиксом г. Јагнћ у спомпњатој рецензији (Агсћ. 1иг з1ат. РћИо1. I., 438.) и на ово питање даје одговор, који се не слаже с Миклошићевим, налази да није потребно тражитп прво просте сложенпце супстантивне, па пз њих изводити придевне : није потребно *бЂлооко да постане бЂлоокг, ни бргзонога, за бргзоногг, већ је просто могло постатп од бЂло око, бргза нога. Словенски су језпци онако исто богати, као и германски у еложеницама номииалним, било правим било промењеним у вербалне, што се зову детерминативне, -кагтаЛћагауа. Из детерминативпих је сложеница још раније Ф. Јусти, Иећег гПе тзаттеп8е12ип§ (1ег поппиа т (1еп тс1одегт. 8ргасћеп, СгбШп§еПј 1861, стр. 117, а после њега Леоа. Шредер, Ш>ег <Ие 1огте11е ХМегзсћеМипд с1ег Ее<1еШе11е, 197, извео бахуврихи (ђаћиугИп) — посесивне сложенице. Шредер је тај прелаз показао на примеру додо-дахггХос, који се осннва на бахуврихама својственом ЈогтеП шсМ аиз^ескиск^еи тотеп(-е <1ег аЛјес^тзсћеп ће2Је1ип§."

У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 6 45

Као год што ппсу претходници Шредерови, Јусти, Боа, Густав Шајер, Шаиер ит.д. — који тражаху главно обележје бахуврихч-сдоженицама у том што зиаче имање, посед, отуд им назив посеспвне или што се по садржини конгруишу с нуним релатинним реченицама и т. д. — погодили пут како ваља да се објасни постанак посесивпих сложеница, тако иије ни Шредер, како нас уверава Хер. Остхоф , научник заслужан сваког новерења. За данас управо тумачење споменутога ОстхоФа има најбоље доказе о постанку иосесивних — бахуврихи слож"Ница: детерминативне (кармадараја) сложенице прелазе у посеснвне (бахуврихи), што језик значење (ВедпШтћаН), које имају детерминативне сложенице, ставља у метафору. Свакој је бахуврихи-сложенпци осиова у метаФори, и то у оној врсти њеној, коју зову рагз рго 1о1о , синекдоха. Говор је н. пр. рагз рго 1о1о, вели Остхоф , кад немачке сдоженице сИсЈс- 1сор(, 1гШЈсорј", дго88-таи1, зсћпаррз-пазе, зреск-ћа1з и т. д. употребимо за имена лица, јер тад посгаје бахуврихи-сложепица. Не ће бити без интереса, ако изложимо, у кратким потезима, пут, којим је Остхоф пшао и дошао до оваког резултата. Многи су језичпи појави у дугој псгорији индојевропских језика остали незабедежени, ред им је пспрекндан, не може им се зната пн приближна хронологија; отуд велике тешкоће при пзучавању тих давнашњих периода језичког развитка и немогућност да се протумаче многп појавп из садашњости. Ну као што је у наше време већ успела наука о језику да баци светлостч на данашње стање језика, проучпвши им старпје периоде, познавши исторпју њихову, кодико је могућпо по градиву како у којем језику, тако је, да се послужимо баш овим примером, тачним пажењем над многим појавпма што се збивају на наше очи могда унетп више светлости и у старнје доба разних језпка. ОстхоФу се учинила згодиа нрилика, да резудтат добивен из пажења над неким Француским еложени !1 ,ама, управо како оне постају, примени на сгаре бахув;шхи-сложенице, и ако знајућн да с овим не стоје ни у каквој историској свези. У Француским иримерпма: ип езргИ (ог1, ип 1)еЈ езргИ, ипе татагзе Ше, 1е$ рапГа1оиз гоидез само је обнчан атрибутиван одношај придева према именици. Не ће битп никаке раздике између споменутнх прпмера и ип Шапс-Ђес, ипе гоиде-догде, 1а дгоззе-Ше н ип Ђее-р1а1, ип ргес1-р1аГ, Ђ си1гоиде, 1а догде-аие и т. д., осим што је било неко срашћивање, а то се видп п по 1гаИ <Г ишоп. Фигуром у мисдима, коју Остхоф зове мегаФором, а Ар. Дармстетер синекдохом, ови се атрибутивни