Просветни гласник

646

НАУКА И НАСТЛВА

склопови преносе на дица, која имају: езрпМог!, Мапс-ђес. — Према стеченом уверењу из пажења над француским сдоженицама Остхоф се не устеже тврднтн, и ако ,нп ћбсћз^еп §га<1е тсаћгзсћетИсћ", да су се тако зване вишег реда сдоженице (бахуврихи ндн редативне и т. д.) развиде нстим начином из нпжих још у индојевропском основном језнку. Тако узевши, може се доста добро објаснитп за што грчке адјективне сдоженице пмају само два наставка, а за женски род нема особпта редовног знака: (јободкхтгкос 'Нсбд, /дгвод-^огос оо1 абе; р <хт гјхоX п о I могу се упоредити с Француским склоповима Магге ЂопНес и значаху у првом нм значењу „Еоја ружпн прст" (црвени), „Хера здатни престо." „Тројанке, дубока прса"; прво беху само супстантиви, скдои чнсто апозитиван, а нп по што атрпбутиван; в. и шта каже Вги^тапп, 6гипс1гјзз II, I, стр. 88. Тако бахуврихи (посесивне) сдоженице својим постањем бејаху праве именице и само раздичне својим метаФорскпм значењем од сдоженица нижега реда, на нме од кармадараја, пз којих се развпше. Оне се променшпе, боље прометнуше у придеве тек доцније, пошто се нз сдободнога апозитивног одношаја разви чвршћа свеза, атрибуција. Додазећи поступно до овога закључка, Остхофу је бпло неприродно, он каже апсурдно, што МиклоишК, У. 0. II. 394. п Хајн. Цимер, Хотша1зи$\ а ипс1 а, 205 п д. узимају да су бахуврахи-сдоженнце постаде што су основе на -а- и -а- одбацпваде то своје првобитно -а- и а, па за то узпмаде секундарно -а- (гезр. слов. т>); чргновласЂ постадо из чргновлас\г! Као што је једном споменуто, промена значења беше се у бахуврихи-сдожениц& извршила још у најстарије доба заједнице. А да се доцније опет догађала, види се из историје и упоређења сродних језика. Као непроменљиво значаше свакако *бм8 тспсз „зла мисао" (нпшиШпга), а промстено »зломпсленик 4 , на пр. авест. пигтапаз, грч. бгаџеуцд. Ту, напомиње Бругман, на првом је месту претварање именице у прпдев: „топ с1ег Вес1еи1;ип§: ејпег биђзкапх >уигс1е апдезећеп, зо (1азз пиг сИе (1ег 8ићз1;аи2 апћаГ(;,еги1еа ОиаШа1;еп а1з Ве§пШтћаК ићп§ ћНећеп." Још што се тиче постанка бахуврпхи-сложеница треба имати на уму речи Вругманове: Неваља узети, да је свака промењена сложенпца, коју нађемо у индојевропскпм језицима, прошда сама за се то развијање (мењање) значења. Већпна их се појавила као новотворине према старијима одмах с промењенвм значењем (смисдом).

МарстиГг у сиом чданку, говорећи о именима И' пре.шмеипма Срба п Хрвата, пошто је управо најзнатнпји део пмена иостао композицијом, дотакао се и сложепих речп у опште, а ових бахуврихи или посесивних по на особ. Очнгледан нам даје доказ за предаз преко метаФоре нижих сдоженица у више тумачећи примере: славуј грло јасно, иаун иеро златно и упоређујући пх са споменутнм грчким иримерима: тако: оно грло јасно, иеро златно, зс,ступају прве бахуврихи-сложенице јасногрли и златоисрни (види о свему реченом у књпзп X. ОстоФа, Уегћит 111 (1ег Хотта1сотрозШоп 1т дегт., §песћ, з1ат. ип<1 гот. бргасћеп, Јепа, 1878, сгр. 128 и даље, и Маретићев рад у Ка<1и Ји^озћ АкаД. 81, стр. 110 и Вги§тапи. О-песћ. бгатт. 114.) Прва пола има обдик, који је у основе јој, с композициопнм самогласнпл: сг. сдов. бЂлоокг: *бЂло око, бЂло-иерг, благосргдг (*сргдо у сргдкце), бргзо-ногг, чисто-брадг шћегМз, члсто-иахг дсиГгхеду.од, чжсто-власг с!епзат сотат ћаћепз, чргтно-окг гићгоз оси1оз ћаћепз, чргно-главг, чргно-власг, длгго-брадг, добро-ч&дг, ћопат рга1ет ћаћепз, добро-ликг есопдо'(Готос, достоино-именитбнг, г&пто-влаег, гнок-имснитк нг -/опоо) гг\иос, голо&сг 1тћегћ13, каигно-крилг хоХеоптедод, кржио-доушшг џ1х(>о'1ргхос, мудро-листшг це^ссшрпМос, мало-вЂрг, оХ^уопкттос, милосргдг егвпЛссухос, рЂдо-брадг, роусо-власг, ск&до-брадг, соухо-ржкг, тто-носг, тврбдо-челг — с1ерћаз управо Пгтат ћаћепз ГгоМет, волоуњ-главг ($агуЈуаХос, злато-строп аигШипз аигеит Лиси1.ет ћаћепз, златооустг хоулоатоџос, четверо-гоубг, д1ш1гир1из, четвереногг, четворо-ногг, дво-гоубг, двок-главг, иноросг џогоуЈ.омс, шесто-крилг, трг-нои, трг-з&бб, ино-славгникг етедо'бо%од, тожде-именитг, пкло —, тлкло-именитг со§пот1шз. срп. имен. мушк. рода: бјело-брк, вуко-длак, злато-гла ■, козјо-брад, мило-дух, илосно-глав, исоглав, седмо-крак, столо-глав, тро-глав, црно-круг, црно-реи, шесто-иер. средњих именица нема. женског су рода ове: бјело-нога, вранока, (врано-ока), дебелкоса, драго-реса, дуго-коса, жутоока (жутока), жуто-кора, јастрока, крњо-роса, ието-ирста, иолу-око, рдо-рога, свилен-гаКа, стокласа, сто-кожа, сто-куКа, сто-нога, Танкоса (танко-коса), црноока, чарно-око, чичо-глава, шарентрба, шарен-гаћа. придеви: бјсло-грли, бјело-лик, босо-ног, виторог, врљо-ок, голо-брад, голо-врат, голо-глав, голокрак, голо-трб, дво-губ, дво-рог, дво-струк, диво-рог, добро-ћуд, дуго-кос, дуго-нокат, дуго-реи, златнокрили, златно-рог, златно-рук, златно-глав, златно-