Просветни гласник

је ли истснмма наука

647

ков, златно-крили, злато-рук, зло-чест, змијо-глае, једно-лик, косо-глав, крезуб, криво-врат,криво-глав, криво-ног, крњо-рог , лијо (лихо-)-иер, лево-рук, меко-иут, младо-лик, иетеро-губ, иеторо-струк, илаво-ок, иразно-рук, иразно-слов, иусто-рук, иутоног, свето-дух, свило-кос, свило-рун, седмо-крак, скуио-ијен, сребро-кос, старо-лик, сто-струк, суховрх, танко-врх, тврдо-глав, тврдо-сан, тврдо-уст, тро-бок, тро-глав, тро-крак, тро-иол, тро-струк, туио-глав, црно-кос, црно-ок, четворо-струк, шароиер, шесто-крили, шесто-иер. (Свршиће се)

1Е ЛИ ИСТОРИЈА НАУКА од ЈТ аска х да ЈЗ иларија 1 ) НРВИ ДЕО 1. До пре неког времена изгледадо је, да је ово питање, као академијско, било са свим сахрањено; кад сад ево опет ускрсну. 0 њему се пишу читаве књиге, толика дела и читави чланци по новинама., и писци нису те среће, да се сложе међу собом. Еад се ствар логледа како ваља, допста нема по ') Расправу, под горким насловом, написао је данашњи министар просвехе у Италији, Ласкал Вилари. и она је изишла наштампана у римском часопиеу »Ниоуа Ап4о1о§1а* у свескама за Фебруар, Април и Јули. (Кад је маркиз де-Рудини, у Априлу ове г., одменио Криспија, и Вилари је дошао од проФесора Ведике Шводе у Флоренду (1в4;1(;и(;о (П 8ирег1ог1) за министра просвете, у аеговом кабинету.) Вилари је познат као славан историчар талијански. Родио се у Напољу 1827. год. Ту је свршио све школе. Године 1848. учествовао је у буни и после је морао да побегне из свог завичаја. Дошао је у Флоренц и ту се настанио. У Флоренцу је пробавио више година по јавним и приватним бибдиотекама, прикупљајући сваковрстан материјал историјски. Као први рад љеговог тодикогодишљег труда изишде су (1859. и 1861. г.) две свеске ,Историје о Ђчроламу Оавонароли и његовим временама* (Ово је дело превела на енглески госпођа Виларијева). Друго је значајно дело овог научника: »1Псо1б МасМауеШ*, које је изишло у три свеске (од 1879. до 1882. г.). Ову драгодену монографију наградила је туринска академија с 12 хиљада динара. (Ово је дедо преведено на немачки и енгдески језик). Године 1878. написао је Видари: »БеИеге шег 1(11опаН*. Ова су му писма нашда силна одзива по делој Италији и иринудила су владу да озбиљно стане проучавати зла од којих. су страдале јужне нокрајине талијанске. Год. 1885. изишло је друго, поправљено издање од те књиге, јер је, у содијалном погдеду, од велике важности. — Вилари је написао још неколико дела, из којих се види, да је јак и као научник и као философ, и да је одличан историчар. Дриказујући читаодима »Просветног Гдасника® ову одличну расправу поменутог талијанског научника, писам имао друге намере, до да им обратим пажњу, како на ствар, која се ту претреса, тако и на самог аутора њеног. Преводилац.

себи велике важности, и боље би може бити било, да се одмах изведе закључак, како историја није ни поезија, ни Философија, нити је уметност, нати пак наука, већ је историја. Али кад се узме у рачун, да се, услед покреиута питања, рађа и ствара читава нова литература, онда ствар доиста има своје важности, ако нпкоје друге, а оно као знамење врсмена. Ето, зашто сам се и ја од /1учио, да претресем неколнко радова о овом нокренутом питању. После ћемо видети, да ли се и какве се последице опште природе могу отуда нзвести. Око половине овога века,као што се зна, Бекл је мислио, да је својом „ Историјом образованости у Енглеској " пронашао, на послетку, како ће од историје вачинити екзактну науку, осдањајућа се на статистику. Покушај му се прихватио с велпким одобравањем, изазвао право одушевљење п изгдедало је, ништа мање, но као да се пронашла нека нова Фидософија о друштву и духу човечанском. Али на скоро посде смрти његове, 1862. год., распрска се све одушевљење, његов пронадазак изгдедао је као сан екзалтованога ума, ,и престало се о њему говорити. Данас је проФееор Силе (8ее1еу) по ново покренуо нсто питање, али у много скромнијем облику. У својој књизи „0 раширљивости моЛи енглеске "') он изриком вели, да сваки историјски рад треба да нам изнесе решење буди које проблеме иодитичке. У манчестарском историјском друштву држао је два говора и тврдио је да су историске студије у Енглеској тако сдабо напредоваде једино зато, што је у њима превлађивала књижевна метода, место научне. На тај начин псторија се измеће, вели он, у причу, која је лепа да забавља само децу радозналу. Прави историчар није приповедач, већ је откривач закона оног великог друштвеног Факта што се зове држава. Исторпја је велика алава книга (В1ие ћооЈс) државпикова, и он из ње може само да изводи нравила за своје држање. И зато је право рекао Тен (Тагпе ), у предговору ка свом делу: „^ез оггдгпез б,е 1а ЈРгапсе сопГетрогате" , да му није било могуће да створи за се одређепо политичко мњење, пре него што је из основа проучио историју друштва у коме је живео. Често се говорп о пријатним и забавним историјама, а нпко и не помпшља, да то не значп друго до нешто што у истиаи није исторнја. У суштини, само је научна метода права и истинита метода, а књижевна је метода дажна метода. Прва, која до сад никако није била позната истражује политичка начела , законе догађајима (Фактима), а то историја само може да да. Друга х ) Тће ехрапвЈоп о^Еп§1апД, БопЛоп, 1883.