Просветни гласник

649

него их надазп. Он мора да истражује прави дух, да открива смерове н тако да објашњује оно што су личности урадиле. Машта му није извор, из којега црпе свој матернјал, већ му је само нужна иомоћ, да схвати ипредстави историјску стварност, Он се мора чувати да у догађаје пе унлеће своје сопствене замислн, ндее, које је он сам себн уобразио, е да би достпгао извештачен, изиајсторисан утисак. Ако уме да прониче у догађаје, ои ће ту наћи грдна сакривена блага, и ту ће открптн онај дух што оживотворава ч И тако ће ту панћи на хармонију, и ако је, ио пзгледу, свуда сам неред; и из развалина прошлости моћи ће да васпостави њихово органско једпнство. И тако ће учиниги, да нам прошлост чпето оживи нред нашнм очпма, уздижући се на оно достојанство које уметнаку доликује. — Еле, како Силе мисли, исторочар, коме је довољно само то што нрича, саушта се из области науке у област књпжевности; а што се Гебхарта тиче, њему нзгледа да се историчар, међу тим, уздиже чак до праве уметности. Из свију овчх тако супротних разлагања излази, више ио што треба, да они који хоће од историје уметност да начине, морају, хтели не хтели, да нре свега докажу, у чему се исторпја разликује од уметности; и да тако исто п они, који би хтеди да начине од ње прг^ву науку, морају ипак да иризнаду, да се она не може никуд маћи без маште, и ако је нзналажење правог духа догађајима у стварн више прорицање, у неку руку стварање историјеко, но што је ираво и строго доказивање. То је оно што је, у гдавноме, јасно рекао више пута славни проФ. Ранке. Историја је, вели он, и уметност и наука у једно и исто време. Као и свака фнлолошка дисциплина, и оиа мора да врши свуколику сдужбу критике п пстраживања, и у исто време да производи у души читаочевој задовољство као п свако књпжевно дело. И поврх свега тога најгдавнија јој је дужност у томе, да је истинита, да је оно што прнча десило се, баш онако како се у истини десило, и опет да научан карактер превлађује, 1 ) Ауторитет таквога човзка, као што је проф. Ранке, требало бп да је, бар у Немачкој, цресекао сваку даљу препирку о овом питању; но тако не бн. Оне псте године, кад је Гебхарт изишао са својим мадпм списом , изишао је још један од Алмана (А1пгапп ) у Сибеловом историјском часоиису 1 ). Историја је, вели он, нема сумње, наука, ') 8атт(Нсће А^егке, св. XII. стр. 5. 2 ) ТЈ е 1> е г (ЈЈе \У188епвсћаДНсће (јг е з с ћ 1сћ1б(1аг81;е11ип2, у IV свесци, 1885. год., тога часописа (Ш84ог1зсће 2еК;5сћг11 ? * уоп ЗуТзе1) просветни гдасник 1891.

јер она ставља себи у задатак да оцењује вредност лнчностимаи догађајима, да нмодређује место у царсгву Факата и идеа, а то није уметност. Што се облпка тиче, тај мора бити књижеваи, па чак н уметничкп, као шго се исго може рећи и за философију , и ако се ФилосоФија доиста неће изметнути у уметност. Она мора да испитује, да упоређује, да крптпкује; како би се онда могда дати обдадати пачелом депоте? Треба се отрести дажног веровања, као да она маштом постаје господарка целокупности Факата и оног духа који пх уједињује. Ово се једиио истраживањем достиже. Па ни у самом излагању не може се свакад лаео ићи за правилима уметностн. Зар треба да кријемо пред собом доказе о оиоме што велпмо, зарад поштовања оне хармоније, која се налази у делима уметничким? Умегничка историја не одговара више напретку, којп је наука достигда данас. Други један иисац, г. Шориц Ритер, побијао те, у истом часопнсу, мњење оних који би хтели да рашире поље псторнји чак дотде, да се она отпочпе занимати свеколнкпм друштвом, свелоликом образованошћу, јер би то натерало исторнчара, да мора све науке да зна. — Држава је, веди, средиште свима истраживањима историјскнм, која се баве о човеку само онолико, колико има одношаја с њоме'). — Слпчна се мисао, само опширппје разложена, налази у једном уводу 1)-га Д. Шефера, проФесора историје на тибнншком свеучилишту. 2 ) — Држава је бнла, јесте и остаће средиште бесконачнпх питања, која од историје очекују разрешење своје. Само у њој може историја да нађе норме, по којима ће да суди поједине догађаје. 3 ) Ко хоће да види, с коликим је бројем наука хтела се да спојн и иоорка псторија, нек узме да нрочита поменуто дело од Л.оренца, илн још боље оно од проФесора Е. Бернхајма (Вегпћећп), које је уираво вајпотпуннји, научни мануал исторпјске г ) 81;и(Неп иећег ЛЈе Еп1*1ске1пп? <1 е г (ЈезсћП-иаззепбсћП;, у Оибеловом Ша1;огЈ8сће 2еНзсћгШ, 188-5. год. г ) Шефер (Дитрих), неаачм историчар, проФесор историје на тибиншком университету, рођен је у Бремену 1845. г. Кад му је било 32 године, постао је проФесор на јенском университету, па је после био у Бреслави и од 1888. год. је у Тибингену. Издао је: „ОапЈбсће Аппа1епипД Сћгоајскеп топ <1ег М 111е (1ез 13. Јаћгћиш1ег(;8 ћјз гит Епс1е (1ез М( ИеННегб," у Хановеру, 1872.; „П1е Н а п 8 бв 1; а (1 (; е , игм1 Коеп1§ ЛУа1(1етаг А14ег(1а§ уоп Бапетагк", у Ј ени 1879; „Б е и 1> сћев ЈЈаНопа1^еП1ћ1 1 т ћ 1 с ћ Ј е (1 е г 6- е 8 с ћ 1с ћ 1; е,« 1(1ет, 1884; »Баз пеиб Оеи1;8сћ1ап(1 ип^ 8 е 1 п е К а 1 8 е г«, Вгез1аи, 1888., итд . Сурадник је и на Хербе.товој »Ендиклонедији повије историје.* 3 )Г_)а8еЈ§еп1;Нсће АгћеН,8&ећ1е* (1ег 6 еа с ћ 1 с ћ 1; е. Е 1 п 1 е 11; и п §, 13. октобра, 1888. год. Јена, Кзсћег, 1888.