Просветни гласник

650

методе. 1 ) — Поред многих других, и Лоренц је морао да устане да побија оне, којц би хтеди да побркају историју с иолптичким наукама, са социологијом, па и с природним наукама, те да се опа мора да бави само о народима (гомилама) и о култури у опште, а не о човеку, нити пак о психолошким покретима, који п јесу управо суштаствепе стварн у историји. Ова се, веди он, мора бавити ц о народима (гомилама) као и о личностима, које их саставл>ају и руководе, јер јој је предмег човек, у колико је створење од самосвестп, које жпвп п ради у друштву и опет је над њнм. Исторнја је другатвена наука, па опет нити .је политнка, нптн је социологија. Најпре се бави само о спољашљим Факгима, па онда само о психолопшш, којима хоће све да објасни. На послетку уједињује једне и друге, и тако се рађа права модерна исторвја, којој је главни циљ: идеална веза и објашњење догађаја (факата). Тога ради она изучава пре свега поступни развитак и погодбе државнога бића. Ама ово, што је њој циљ, полптпци је средство, да дође до скла- ; нања и сазнања неколиких општнх типова и да ' сазна које се измене могу корисно унети у државе 1 које сад постоје. Политика се може претресати исторпјски, правнички, па оиет за то да се пе брка с наукама с којпма везе има. И тако социологпја се бави о развитку друштва, не њега самог ради, већ за то, што јој је то средство, да исиита елементе из којих се оно састоји, његове разне органе и њихове радње н разне типове облика друштвених. Она не распнтује за личности, питп за пснхолошке покрете, што је опет у историји суштаствена страна, као што нп историја не истражује тииове опште. На историју се морају ослањати и полптика и социологиЈа, али се бркати не смеју.' 2 ) Услед непрекидне потребе да се у историји дође до праве пзвесности, не само се покушало ла се на њу примени метода природних наука, него се још гледало да се од ње начипи ништа мање но баш права природна наука, онако исто гсао што је Макс Милер хтео да уради с филологијом . Ова је замисао навела Векла, да карактер ииднјске образованости објашњава пиринчем, којпм су се Инднјанци хранили, карактер старнх Миспраца урмама, а карактер Бразплијанаца, пре открпћа Амерпке, кукурузом. Та .је замисао навела и славнога проФесора Ди Боа-Рајмонда, главног поборннка те теорије, да се препире с Л.ибигом: да ли пропаст ') Е. ВегпћеГш, Б е ћ г 1) и с 1ц с! е г ћ 1 8 1: о г 1 8 о ћ е п Ме4ћоЛе. 1|е1р21^„ Бипскег ипЛ НитћоН, 1889. г ) В. нарочиго главу IV. §. 4. стр. 59 — 97, где писац побија и оне који хоће да мешају историју с философијои, антропологијом етнодогијом.

рпмске царевине треба нрииисатп томе, што Римљани нису знали за ФОСФорну киселину, којом би могли да земљи својој поврате нсцрпену илодност, или за то, што нису знали за пушчани ирах. којим би лако моглп да расгерају варваре, који су на њпх нагрнулп. И акоје ова замисао имала жестоких поборника својнх, опет су је дуго и из корена побијали како Лоренц тако и Бернхајм 1 ). — Историја, велн Берпхајм, мало нешто друкчије од Лоренца, доиста Је наука; ама се исторпјски закони не могу мешатп с непроменљивпм, безличним законима природним. На дела друштвена утиче време н место, утичу разни карактери људски, утнче памет и воља човечја и мења их. а она су и онако више заплетепа и по карактеру своме са спим различпа од дела чисто природннх. К,о о овоме не води рачуна, огићи ће у крајпостн као што се десило Беклу. Алп из свега овога не следује, да је историја пека уметност и да није паука., ако се наука допста састоји у томе, да истражује кстину, да сазна садржину, а не само облнк. Облик је п у историји доиста споредна ствар; она може врло често да буде баш и без уметничкога облика. Ово је могућно само онда. кад сетиче каквог времена (иернода), које је познато у свој целинп сројој. Али, међу тим, нма чнтавих периода тако мрачних, да је савршено пемогућно дати пм уметпички обднк, п баш за та времена нотребна су истраживања сада, више но пкада. Најновијп напреци у методи показалп су очевидно да је историја веома далеко од уметности, придајући јој све више и више научни карактер. Модерни историчар хоће да зна не само који су се Факти десилп и како, већ још н то, како се овај или онај поЈедпни Факат слаже с општпм развитком светске историје н духа човечанског. Новрх тога, нема наде да ће се у историји пронаћн таквн законп, какви се могу да изведу из пдеа, из опнггих начеда. И сувише пмају ту удела личне особине и деда слободне воље човекоае, и за то је пупо н сувише изузетака. ИсториЈа није и никада неће ни бити тачна наука, нити је пак каква природна наука. Њенп се закони могу да сазнаду само делимпце, а то за то, што нам је п матернја самнх Флката нозната само делимице. Врло често пред нама су само одломци, а одломци су такве природе, да се па њих ие може 1 ) Спие проФ-. Ди Воа-Рајмонда зове се: КиНиг^е8сћ1сћ(;е ип<1 №а(игж188еп8сћа^(;. Први пут је изашла у часопису : Б е и Јз с ћ е Еип(Јзсћаи, год. IV, св. 2. 0 томе има подугачка оцена у Лоренца, у трећем делу љегове књиге: Бге па1иг\гЈ88еп8сћа{Шсће (ј евсћГсћ1е (Би Во18-Кеутоп<1), отр. 1аЗ—170. В. и Берихајмову вњигу гл. I, стр, 70—82.