Просветни гласник

657

је ту играо улогу један много јачи Фактор — раскол. Проценат расколиика у земљи Уралских Коаака — огроман је. Разуме се, да расколничко становништво волије увек платити учатељу — саноуку, којп је такође расколник и ком иоже заповедати, него да пошље деду у званичну школу, где ће их учити православни учитељ. Благодарећи расколу п раду учитеља - добровољаца, проценат ппсмених већи је међу уралским Козацима, него игде у Русији: 28,8°/ 0 нисмених мушких и 16,8°/ 0 женскич' — у средњу руку 22,8°/ 0 . Тако висок проценат нисмених иалази се само у некнм окрузима централне Русије. Тако н. нр. у ујездима (окрузома) московске губериије, гдејеписменост развијенија него у осталим губернијама, нроценат ипсмених колеба се од 27,9°/ 0 (коломенски УЈезд) до 15% (можајски ујезд), у средњу руку 20,3°: о . Ако пођемо мало даље, на сравнимо 22"| 0 писмених у У. К. Војсци са 12 ,9% . . . • у ставропољском ујезду, 10 „ • • • • „ Донској Бојсци, 9 ,9 „ .... „ рјазанском ујезду, 6,8 п . ... Ђ самарском » 6,7 , - - • • » вороњешком „ и на послетку с некојим ујездима тамбовске и курске губерније, у којима проценат писмепих пада на 8,7% — овда ћемо видети колико стојп Уралска Војска у писмености више, пего неке најбогатије руске губерније. Пругавип упозорава на један врло интересан Факт: проценат писмених женскпх не разликује се у У. К. Војсци тако јако од ° 0 писмених мушких, као што се то опажа скоро свуда у Русијп. Н. пр. у московској губ. ппсменпх мушких има скоро 7 пута више, него женских; у вороњешком ујезду има 12 пута; дочнм у Уралској војсци писмених мушких има свега 1,3 пут више од писмених женских. Појаву ту треба приписати једино утицају раскола. Православни мужпк сазпаје све више и више како му је писменост неопходно нужна. али у исто време не признаје, да је потребна и женскињу. Изузетак одтог правила чине расколници и секташи. „Шта ће девојцп „грамота"? — обнчно говоре православни сељаци. — Није то бапски посао, ње се тиче домазлук; дати дерана у школу — то је са свпм друга ствар; биће му лакше и у солдачији, а и код куће тешко мужику без „грамоте": ако ће у град послом или на надницу, или ако га пзберу у порезника или „старосте" — једком речи мужик има разна посла, а баба седп код куће." ; просветни гдасник 1891.

Благодарећи таком погледу на васпитање женскиња, вели Пругавиа, сељаци већином и не старају се, да науче девојчице „грамоти". За то је проценат писмених женских међу православнима врло мали пли никакав. У новоосаољском ујезду (курска губ.) на 1,000 мушких долази 135 писмених, а на 1,000 женских — 10 писмених. У курском ујезду на 1,000 мушких 105 писмених, а на хиљаду женских свега 9. У бјелгородском ујезду (курска губ.) на 1,000 мушкпх 103, а на 1,000 женскпх само 5 писмених. На послетку, у тимском ујезду, исте губерније, на 1,000 женских долазе Знисмеие. На срећу, у посдедње време, и у том иогледу пде на боље. Број ученица расте како у званичним, тако и у слободним шкодама. У некојим селима већ се појављују п специјалне женске школе. Државни статистмчари и други интедигентни људи свуда, долазећн у додпр с народом, приметили су како се сељаци поносе и горде, кад нмају школу, а како су стидни и жалосни, кад је немају. У курском ујезду, на питање статистичарево, „сељаци су свуда с гордошћу н досгојанством набрајали писмене и „учагцпхсл", ако је било таквих у породици; у противном сдучају, тужно су давали негативан одговор." „Живимо као трава, говораху сељаци седа Саргјејевке — и врло бисмо желели, да нмамо своју школу, ну срества су нам слаба — народ је осиромашио" (Зван. реФерати). На питање: за што народ сам отвара школе, сељаци одговарају: „Нужда нас је побудила, — ншнЂ безграмотному илдхо\" (тешко је сад ненисменом). Остаје питање: Какви су уароци, који изазпвају и сад подизање и ширење слободних сељачких шкода ? Пругавин наводи три узрока и аргументира их овако: 1) Правилно организованих школа има сувише мало; пошто су многа седа удаљена од школе на 10—20 и више врста, сељак није кадар, да шаље дете сваки дан тако далеко, него му најми учитеља, који ће га учити код куће или у седу. Званична школа има уплива, више или мање, на 3 -4 врсте: што је ближе становништво школи, утицај јој јејачв, а проценат писмених већи, и обратно. Ако се на растојању више од 4 врсте проценат диже, у таком случају то није утицај школин, већ резултат радње учитеља —самоука. Број н. пр. сдободних школа у московској губернији зависи од броја званичних школа, и од тога, у каквом се степену околина може њпма да служп. У рејону до 3 врсте од званичне школе 83