Просветни гласник

658

било је сељапких школа 133, деце (у 116 школа, број ученика у осталих 17 не зна се) бидо је 952 у другом рејопу (3—5 нрста), слободних школа 171, ученика (у 163 школе) било је 1.548; на послетку у трећем, најудаљепијем рејопу, слоб. шко :а 233, број деце (у 220 шкода) бпо је 2,029 На основу тпх Факата, статистика доказуЈе, „да сељачке школе немају друга значаја осии тога, што попуњавају недостатак правплно организованих школа. с< 2) Школе (званичне) неправилно су расподељене, тако, да их у једном селу има по три н по четири, а у другом ни једне. Недостатак тај опет нопуњавају сељачке школе. Тако н. пр. у дорогобушком ујезду, смоленске губерније, има свега 633 села, са 82,352 душе. Званичних школа у ујезду има свега 25 (и то: 7 црквено-парохијалних, 12 „земских" (окружних) ц 6 мипистарства просвете); размештене су оие тако да у једиој вволосги« 1 ) има тра, у другој четирп, а у две неманиједне. Број села и заселака, који се служе тим школама, не надмаша 154, са становништвом од 22,126 душа, дакле 26° На сваку званичну школу, у средњу руку, долази по шест села и по 885 душа; а 479 села с 60.226 душа, дакле 74°| 0 становппштва цедог ујезда, нема никакве могућности, да се служи званичном школом. Разуме се, да така маса народа не може остати без школе, па отуда и видимо, да 108 села ( „селенш" ) са 20,066 душа ндаћа своје учнтеље — самоуке пз својих рођених средстава (Званпчни подаци). Или узмимо н. пр, гжатски ујезд, смоленске губернпје. Званичних школа у том ујезду има 38, које су размештене у 22 волости; у пет волости пма по две шкоде, а девет немају ни једне (званпчне). Ујезд има 108,972 душе са 855 села' 2 ); једна дакле званичпа школа долази на 4,040 душа и једна на 35 села. Фактично се служила зв. школом 304 села, са 39,312 душа (36°/ 0 ); „а 551 а селете л са 69,660 душа или, другим речима, 64° 0 становништва налази се под условима, у којпма му је немогућно, да се служи званичном школом" (Зван. : ) Указом својим од 13 јан. 1864. год. дао једар Алевсандар II. становништву губернија јевропске Русије самоуправу, по којој грађани иотесне губерније (округа) иди ујезда (среза) бирају своје застуинике за среске, а преко њих за окружне скупштине. Самоуправе те, т. зв. земства, решавају економска питања извесве губерније иди ујезда; осим тога дужност им је, да дижу шкоде (отуд *земск\& школн«), да се брину о народном здрављу, да бирајусудије ит. д. Градови имају своју самоуправу и подижу своје основне шкоде (»г ородстп школ н <( ). Сеоским опћинама стоји на чеду »староста « (кмет), кога сељади слободно бирају. Впше мањих опћина спојене су у већу сеоску опћину, т. зв. волосп. 2 ) Цругавин под »седеше* разуме у опће места, где људи заједно живе.

реФерат). Па и тих скоро 70,000 пису осгали скрштених руку- Иописом од 1885. год.констатовано је, да од оног 551 села — 230плаћају своје учитеље —самоуке н да имају своје сељачке школе без икакве државне помоћи. 3) Навала у званичне школе је тако велика, да морају да одбијају децу због иедостатка места. Дешава се то сваке године све више и више. Тако у московској губернији год. 1886.-7. одбило је 108 зван. школа 1,356 деце због недостатка места. У маријуиољском ујезду, јекатеринославске губ., тамошња школска управа нашлаје, да у свих 60 зв. школа има 1.500 ученика више, него што школе могу сместпти. У опће све званичне школе туже се на » чрезмЂрное аереаолненге." Оцевп одбијене деце раде онако, као сељаци села Александровске (1Цигринск1и ућздт.). К,ад нм зв, школа нпје могла да нрпии синове, оии су основали сдоб. сељ. школу. најмили старог војннка („николајевскш солдатг "), плаћају му по 50 коијејки месечно, а он им учи децу чигати и пнсати. У другом седу, истог ујезда, државпа школа не може да сместивише одбО ученнка; мужици су уиоред са званичном отворили своју сељачку школу, пајмили црквепог певчика, па тај учп децу по 60 коп. месечно Године 1884. имао је 17 учепика. 4) Раскол је четвртп узрок ширењу слоб. сељачких школа. У прва три случаја нужда тера мужика, даоспује своју школу, а овде вера. Сгарообредци и разнп секташи увек волију основати своју школу, него да им се деца мешају с православном. Као код нас, тако ц у Русији, клима смета многој сиротној сеоској децн, да ие ноходе облнжњу шкоду. Тако н. пр. у једиој званичној шкоди курске губ. има ооично 56 ђака; ну кад је јаказима не нохађа шкоту ни 12. Сељаци одговарају: „деца пемају топдог одеда.» Али за то зима не смета слобод. сељ. школп; школа је та сваком ђаку тако блпзу, да и на мразу и по снегу може у њу да дође. То је тако исто једна од добрих страна сељачке школе. Питаћете шта радн држава? За што влада, за што земства пе отварају више регуларнпх шкода? Ко погледа на кратки период, од кад се званично почело радити наширењу просвете у народ, ко узме у обзпр грдио пространсгво, што га заузнма руска царевина: тај ће прпзнати, да је бржп рад на том пољу био немогућан. Окружна самоуправа н овако пздаје огромне паре на школе. У весјегоиском ујезду, тверске губерннје, има у овај мах 45 зв. школа, на које земство троши 17 000 руб., т. ј. свака шкода стаје око