Просветни гласник

659

83*

380 руб. годашње. К -1д је кнез Шаховски свео рачун о свој деци, која бп требало да иду од 7 -12 год. у школу, нашао је, да би земство требало да нздржава не 45, већ 198 школе, на које бн ваљало трошнтн 73,340 руб. годншње. Разуме се, да толико округ није кадар да даје. У тверском ујезду, и ако земство троши на школе 19,02? руб., ипак школе не могу да прпме у себе ни Ч 4 за науку дорасле деде. Бјелгородски ујезд, курске губерније, има 42 школе; рачунај)ћн да у том ујезду нма 9,443 за шкоду способна детета, онда би ујезд, да нружи образовање свој деци, требало да има 157 школа (по 60 у једну), и то 80 мушкнх и 77 женских. 11а где су тек новцп на зграде, што би их требало подићи, да се деца не гуше у мрачним собицама н коморицама. Земство ради, колико може. У последње време прегла је и црква, огварајући иарохијалне школе; ну све ће то ићи иолако дотле, док Русија буде трошила 400 милијуна на војску, која треба да оствари извесне пдеје; кад држава узмогбуде бацити па народие школе не 20 већ 100 и више милијуна годишње, онда ће народна просвета коракнути убрзаним кораком иапред. А дотле ће пспуњавати прачшшу и горукати по селима и засеоцима, као цредвесаици великог просветног сунца, ти малн жишци, слободне школе сељачке. Светле оне сваком руском селу, куд још не може да досие нова школа XIX. века, модерна, основана на здравим педагошким принципима светле оне како знају и како могу. Сељаци сами зажпжу те луче просветне и пазе нх, као неки аманет из старина, док држава не пружи руку, па пм не да нешто боље. Осим огромне користи, што су доносиле и доносе, осим милнјуна сељака, којима су дале прву храну душевну — слоб. сељачке Шдоле су и најбољи доказ високог појма, што га има руски иарод о снази просвете и поштовања ирема њој; доказ оне тежње за науком, што ју гаје у грудима својим милијуни мужика руских у најудаљеннјим крајевима те велике државе. Ко је тако жедан просвете; ко откида од крваве зараде своје, да даде очњи вид детету свом ; ко се тако радује, кад има школу и тако тужи за њом, кад је нема: тај показује, да разуме њен значај. Ретка нојава, коју ћете ретко наћи код других народа. Школе су те и најбољи одговор онпма, који замишља ^ руског сељака као звера, унутрашњост Русије као пустињу, у којој влада „вековска тишина." Кипи тамо народни живот у највећем степену !

РАЗВИЈАЊЕ ЧУЛА У ДЕЦЕ од јЗ. ЈГ рајера арофесора физиологије. срцски , у изводу, од П. Марковика

(СВРШВТАК) КУШАЊЕ (укуо) Посматрања о развитку овога чула у првим годинама на првом месту треба да нам кажу: 1. да ли дете одмах по рођењу може да разликује разне врсте укуса, и 2. да ли и како оно те разлпковане утпске сравњује. Уз то иосле долази неколико података о кушању код новорођених животиња. Осетљивост новоро|бних према укусу Исти мимичнн реФлекспи покрети, као и код одраслих, показују нам, да новорођено дете — па и деца, која су 1 —2 месеца прерано рођена — већ осећа укусе. За испитпвање тога употребљавана је со, шећер, киннн и винска киселина, и то одмах после рођења, а и доцније, па се увек показало, да се у изразу лнца и другим иокретима увек одсликава непријатност, кад дете окуси кинин, со пли какву киселину, а шећер производп покрете сисања. Киселина, метнута на средини језика, не производи никаке реакције, док не дохвати обод језика, којим се кисело н осећа. Према томе дете разликује укусе одмах иосле рођења, и то ире но што је ишта на овоме свету окусило (а нре рођења само ону течност, у којој плива у утроби). Ово је врло важан Факат у псохогенетичком погледу, те зато још неколико речи о томе. Понека деца, кад првц пут окусе шећер или друго што слатко, намрште се, н цео је мимички нзраз као од горчине, те би се могло номислитп, као да не разликују слатко, горко и т. д. Али већ други пут на њчма се одсликава прпјатност, кад то окусе. Први утисак, сваки нов чулни утисак, пронзводи у детету нзненађење, те се понекад дете, како од новог укуса, тако п од другог чулног утиска, чисто тргне, уплашп, кад га први пут добије, па ма колико да је он сваком детету после пријатан, ношто се неколико пута понови. Већ првог дана дете лиже шећер посут по дојци, док горко, кисело н слапо цроизводн покрете, којима се непријатност одсликава. У осталом чак до 4. године децу сваки нов укус изненађује н први иут производн покрете на лицу н у држању целога тела скоро исте онаке, какви се производе неирпјатнпм укусом. Због тога се мора сгрого разликовати одсликавање (нокретима, нзразу лнца н т. д.1 оне непријатности, коју производи свакинов укус најире, од изражавања пријатности од аријатнога укуса, н одслнкавања непријатности од непријатних укуса. Свима је посматрањнма доказано, да новоро/>ша деца у брзо ао рођењу разликују укусе, који