Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

Даничића, а колико се мало код нас досле, у том правцу, и мислило и радило! Г. Стојановић је својим речником одгово])ио жељи Даничићевој, и иамајемило, што можемо копстатовати, да ми данас у том погледу идемо напред. Онај лепи глас, који руска књижевност ужива у нови.је време у целом свету — поздравља се, од неког времена, одушевљено и у нашој штампи и књижевности, те се можемо надати, да ћемо се кроз кратко време, у учењу рускога језика и преводима из њихове књижевности, надметати с осталим народпма јепропским, код којих се данас руске песме и романи читају исто онолико и са истим заносом, као год и у Русији! А у томе покрету, без сумње ће бити од најјачег утецаја овај речник, чије прве две свеске препоручујемо сваком пријатељу паше п руске књиге, и поздрављамо појаву њихову са жељом, да бисмо тто пре добиш цео речник, као нотпун зборник чистог и правилног руског књижевног језика. 20 XI 1891. Г. М. Ј.

РасЈадодЈвсћег ЈаћгезћепсН! уоп 1890. 1т Уегеш тГ^ Е1сћ1ег, Ггеу1;а°; и 8. п. 1>еаг1>еИ;е1 пп<1 ћегаиздедеђеп топ АЉеН ШсМег, 8сћи1сИгес1ог т Бе1р21§. I)гешп(1и 1егму.чIег ЈаКгдапд. Бе1р21§. 1891. 8° стр. 820. Кад се сетимо како нам је сиромашна педагошка књижевност, а нарочпто у погледу просветпе библиограФије и статистике: онда, доиста, није никакво чудо, што свака књига те врсге (па по, јавида се она код нас или прешла са стране), * долазн као наручена л.удима, који се тим питањима заннмају, те и нехотиде приилачи иа се взћу пажњу и пробуђује живљи ингерес. Међу такве књиге може се урачупати и лајицишки „Рападодгзсћег ЈаћгезЂеггсШ », који, још од 60-тих година, уређује друштво од неколико немачких проФесора, а издаје познати директор Рихтер у Л.ајпцигу. Овогодишња свеска (тј. за 1890 годиву) тога недагошкога алманаха и нпје управо снеска, него велики и потпун библиограФски зборнпк свих школских књига, расирава н дела, из просветне струке у опште. а поглавито из основне наставе, — која су у прошлој години објављена на немачком језику. Нокрај библиограФСког одељка, у овом зборнику врло угледно место заузимају и опширни прегледи прошлогодишњег просветног напредовања у Немачкој, Швајцарској и Ауетро-Угарској. Имајући на уму корист, коју могу из овога зборнпка црпстн наши учитељи и проФесори, а и сви они, који желе да сазнаду: шта је и колико је урађено прошле године, на просветном пољу у номенутим земљама — ми ћемо, само у неколпко потеза, изложити читаоцчма разноврсну садржину његову. У првом одељку, библиографском, сабрана су, као што смо номенули, ио струкама, сва дела, што се тичу школе и просвете, и то она која су се јавила

само 1890 године, и покрај свакога дела, што је врло добро, стављен је и кратак реФерат о садржчнп и доброти израде. Тако су на нрвом месту изложена дела о аедагогици, 89 на броју, међу којима је иајвише из опште, псторијске, систематске педагогике игд. — Из науке о вери нриказана су 44 дела, од којих готово ни једно није од већега интереса за нас, ади се по њима лепо може судити о том : коликп значај ужива наука о вери међу осталпм школским предметпма, и како иеуморно на њој раде немачкп учитељн. — Из ариродних наука поменуто је 77 различних сппса: о ботанпцн, хемији, зоологији, минералогији итд, већпном за основне школе. — Шатематика је застунљена са 70 дела, од којих је већи део носвећен основима рачунпце и намењен нижпм грађанскнм школама. — Из наставе цртања, и то како слободноручног, тако и геометријског, топографског и др. — праказана су 22 дела. — Из очигледне наставе, заједно с читањем и иисањем, има 26 дела. — Из наставе матерњег (немачког) језика ириказано је 49 разних сипса. — Из географијс, заједно с етнограФпјом п картографијом, имају 63 дела, спашће народу и осповној настави посвећен. — Иаорија је застунљена са 44 дела, међу којпма се већа половпна занима новнјом исторнјом немачком и Француском ; има п неколико стручнпх п нопуларних дела за учитеље п народ. — Из књижевности пма 49 дела; и сва су писана за школу; већина говори о митологијп, пар. песмама, класичким ппсцима, п то само немачким итд. — Из дечје књижевноети и књижевности за народ набројано је 55 дела, о историскпм личносгима, религиозним ратовпма о владаоцима (прпче и анекдоте) итд. О гимнастици с\' приказана сва дела, која су нзгшла од 1887 до'1891. г. —191 на броју : ту има дела пз нсторије гимнастике, теорије телесног вежбања; има разних извештаја, иредлога, упута за вежбање у гнмнастпци, итд. Као шго се из предњих навода може видети, у овом је зборнику нриказано око 600 школскпх књига. Од њих су добре -/з чисто националпог клрактера (немачког), а остатак је од општега значаја; ну и покрај тога, оне све, мање или внше, могу бити од користн и нама, јер нас могу научити методу и вештини, којом Немци шире разлпчна знања међу својом децом у школп. Још је важЈИЈи други део овога вборника, у којем су онширин школски летоаиси пли расправе о целокупном стању и нанредовању просветном у дотичнпм државама, а коЈе су потекле из пера прпзнатнх стручњака у том послу. Опширност њихова не доиушта нам, да на овом месту о њнма коју више кажемо; зато ћемо се ограпнчити само на неколико интересних саопшгења, упућујући оне којп се интересују, да их прочитају. Као што тврди директор Леви, у Угарској су основне школе још на слабим ногама. Заплетено Финансијско стање ннје допуштало влади, да одвоји известаи део од ког буџета (нпр. војног ), па да подиже школе. Тако су од народних школа 38°/ 0 у рукама разннх конФесија; а од 72 васпптна завода 47 су конФенсионални, што свакако довољно потврђује иредњи навод. — У преуређењу средњих