Просветни гласник

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЈКИЋ

22. казненог закона; најзад и оне, којима је судеком одлуком забрањено заузети какво место у јавној служби. Министар може оне наставнике осповн. школа, који на основу казненог закона падну под суд, иривремено разрешити од дужности, док се не изрече пресуда, и то до дана, кад она постане извршна. Чл. 91. — Стални и привремени учитељи, којн услед поднесене оставке, или услед укидања звања иступе из службе, могу од министра бити опет примљени и постављени у онаквоЈ школи, у каквој су били, само ако од дана, кад су из службе иступили, није протекло више од 2 године дана. Чл. 98. — Сваки стални учитељ може се по молби преместити у другу коју школу исте врсте. Чл, 99. — Сваке ће годиие учитељи основнпх школа долазити у окружно место на збор, на којем ће председавати ревизор. Збор ће трајати 10 дана непрекидно. На њему ће се држати предавања поглавито о предметима педагогмке и дидактике. Засебним правилима одредиће се овим зборовима време, кад ће се, и места, где ће се наизменце држати. Чл. 100. — Они учитељи, о којпма се искусило да још немају довољне спреме за свој позив, скулљаће се, по наредби министра иросвете, а у време великог школског одмора, у места где су учптељске школе. На тим ће састанцима проФесори учитељске школе поучавати учитеље ради допупс њихове стручне спреме, и упознавати их с најнсвијим наставним методима. Учитељи ће приликом тих састанака добиватп од државе путни трошак, становаће у згради учитељске школе, и примаће сем тога по 1 динар на име дневнице из државне касе. I И. Плата учитеља основних школа. Чл. 101. — Учитељска је плата састављена пз два дела: једна је стална (почетна, прва), и зове се основна алата; друга се мења према годинама учитељске службе, и зове се повишица. Чл. 102. — Сталним јс учнтељима основна плата, и то : а) сеоским учитељима и учитељицама по 90 динара месечно; ко од њих у току године буде имао редовно више од 50 ученика, примаће на крају шк. године, сем редовне плате, још и награду у 120 динара; б) учитељима и учитељицама у вежбаоници учитељских школа плата је 150 дин. месечпо; в) учитељицама дечјих забавишта плаКа се по 150 дин. месечно, а онима које врше надзор над децом, по 60 дпн. месечно; г) варошки учитељи и учитсљице, као и наставници припремпог једногодишњег течаја у учитељским школама за сеоску наставу, примају на име плате по 225 дин. месечно. Привремени учитељи добиваће 90% плате сталних учитеља. Заступницима учитеља основних школа плаћаће се 70°ј о плате сталних учитеља. Чл. 103. — Сваки — стални или привремени учитељ добива, кад наврши 5 година учитељске

службе, на име повишице 15°/ 0 од средље месечно плате, коју је примао за тих 5 година, проведених у учитељској служби. Периодске повишице имају свега четири. Повпшица је саставии део редовне плате, и узима се V рачуп при одређивању пеисије. („ВисагезГ".)

РАЗНИ ЗАПИСИ, У јапану се склопидо друштво са задатком да заведе употребу латинице, ове „светске буквице," као што оии веле. Друштво имавећ неколико тнсућа члаиова, издаје нарочитп свој лист „Котад 2азбћ1, к т. ј. „Римска слова," и са свим згодно је прпменило латин. слова на јапаиски јсзик. Седпште је друштву Токио. (АМд. с1ет. 1,еЈ1гегг.)

Школски трошак. — Кад се број становништва у 7 највећих држава у Јевропи упореди с целокупном сумом просветнога буџета, онда излазп да се на сваку главу троши: у Француској • ■ 3,7 9 дин.; „ Енглеској -3,70 „ „ Немачкој 2 ,60 „ » Аустрцјп • 1,9 7 „ „ РусиЈИ 1,3 0 „ „ Италији 1 ,06 „ „ Шпанији - 0,87 „ У Краљевини Србији. којо.ј је просв. буџет 8,6 милијуна дииара, долази на сваког становника по 1,74 дин. Усправно писање. —Цар. краљ. земаљски шк. савет у Прагу држао је недавно свој састанак, на којем је претресано питањео завођеву усиравног писања по школама. На овај су састанак били позвати, сем редовнпх чланова саветских, још и три немачка и три чсшка учитеља, као и три одлична лекара. После подуже дебате донесена је одлука: да је питање о усправном писању, са хигијенскога гледишта, од велике важности, и да бп требало препоручитн да се овај начин писања што пре заведе у школи. (Оз1егг. ВсћиЊ.)

Једно мишљење о спреиању учитеља основн. школа у Немачкој. — На 29. општем скупу немачких учитеља, држаном у Манхајму, претресало се гштање: каква треба данас да је спрема учитеља основ. школа?, те су после дуге дебате, које огромном већином гласова, које једноглаено усвојене ове тезе: 1. Лежи у интересу јединствене, пространије сиреме учитељске, да се учење т. зв. нрепарандија замени успешним похађањем какве реалке или друге више школе, или да приправник, пре ступања у семинар (практична стручна школа за учитеље), при-