Просветни гласник

ЖЕНСКЕ ШКОДЕ У АУСТРИЈИ

67

Програми за основне школе разликују се у детаљима, што зависп од броја разреда, од материјалних средстава школе и од потреба становништва. У Аустрији је пеома важно питање о наставном језику. У крајевима, где су измешане народности, обично се, поред главног језика, на ком се предаје у школн, учи и други језик, којим се говори у том крају. Где има три или више језика, на друго место за учење обично долази немачки језик. Грађанске школе (Виг§ег8сћи1еп) разликују се од народних (Уо1к88сћи1еп) не само опширнијим програмима, него и спремнијим наставницима. За на ставника народних школа траже се ове квалиФикације: да је свршио четвороразредну учитељску школу и положио испит зрелости, да је као привремени учитељ (у неким областима као привремени подучитељ) радио у школи најмање две године, а за тим положио учитељски испит. По положеном учитељском испиту привремени учптељи ностављају се у појединим областпма за учитеље; у неким областима, као н. пр. у Д. Аустрији и у Бечу, привремени подучитељи, по положеном учитељском испиту, постају стални подучитељи. Законом је одређено колико у подељеној школи може бити учитеља (ГЈвћгег -а), а колико подучитеља (1Јп1;ег1ећгег-а). Стални подучитељ компетује на упражњено место учитеља, и, ако буде изабран, постаје учитељем. За учитеље грађанских пшола тражи се трогодишњи рад у школи и строжи испит. За испит могу се спремати и у нарочитим једногодишњим курсовима (Виг§ег8сћи11ећгегсиг8е). Веома је чувен курс те врсте РМа^о^шт, у Бечу. Задаћа је грађанским школама не само да заврше опште образовање народне масе, него и да даду деци извесну спрему за практички рад. Но једнаком програму учи се у свакој грађанској школи: религија, језици, геограФија, историја, певање и гимнастика; а знатно се разликује, по месту где је школа, програм за јестаственицу, Физику, хемију, аритметику, геометрију, цртање и ручне радове. Обзиром на главно занимање становпиштва програм се школски прилагођава потреби, било да превлађује правац пољопривредни, или да се свраћа главна пажња на трговачке послове или на разне гране индустрије. Та разноликост у програмима више важи за мушке него за женске грађанске школе. У Транслајтанији (Аустрија с ове стране р. Лајте) организација основних школа у неколико је друкчија. Школа се основна дели у три врсте: 1., нижа основна шноли са шест разреда, уз коју иде поновна (продужна) школа с три разреда; 2., виша основна школа, коју походе они који су свршили нижу основну школу; мушка деца уче ову школу

три, а женска — две године; 3,, грађанска школа., једнака по програму с виишм основним школама, у градовима и у богатијим општинама, и с тога у опште боље уређена. У ову школу примају се ђаци који су свршили IV. разр. ниже основне школе. Курс за мушкарце 6, а за деаојчице 4 године. У Цислајтанији било је 1886.—7. г. грађанских школа 395, и то мушка 221, женске 174; јавних основних школа 16.550, и то мушких 1135, женских 865 : мушких и женских 14.550; приватних школа 981. Свега у Цислајтанији било је 1886.-7. год. 17.926 школа. На 100 □ Км. долази 6,0 основних школа, на 10.000 становника 7,7 школа. У Транслајтанији било је: грађанских 147, а виших и нижих основних школа 16.270. Свега је, дакле, било 16.417 школа, и то 1085 мушких, 1259 женских, 14.073 мушке и женске. На 100 □ Км. долази 5,8 основних школа, а на 10.000 становника 11,9 школа. У Цислајтанији било је с наставним језиком: немачким 7050 јавних основ. школа, 41,6° 0 чешким 4296 » » « 25,4 «

иољским 1557 , малоруским 1754 « италијанским 848 » словинским 556 » српско-хрват. 366 « румунским 67 « маџарским 3 » с по 2 разл. јез. 448 »

» »

9.2 » 10,3 » 5,0» 3.3 » 2,2 » 0,4» 0,0 » 2,6»

У Транслајтанији било је с наставним језиком: маџарским 8277 јавних основн. школа б0,4°/ о маџарским и још једним од других језика

2950 јавних основ. школа 18,0° 0 2473 » » » 15,1 « 1349 » » « 8,2 ( 668 » с « 4,1 « > » » 1 15 1!

румунским словинским немачким српско-хрват. 336 малоруским 288 « » » 1,2 » с по 2 разна језика (без маџарског) 65 « . » 0,4 » Ученика било је у Цислајтанији 2,908.297, и то мушкараца 52,77%, девојчица 47,23°| 0 . У Транслајтанији било је 1,870.083 ученика, и то мушкараца 53,22°/ 0 , девојчица 46,78°/ в . Средље шкоде. У Аустрији се признаје потреба вишег образовања за женскиње. Па, опет се већином обраћа пажња на школе такве врсте, које не дају опште 9*