Просветни гласник

ИРОСВЕГНИ КОВЧЕЖИК

се већ у велико спремао, да у том одбору дсдотвојјио учествује. али га иемила живчача болест у сред овог његовог ве.шког рада снађе, и он у 4 3. годшш жчвота свог ирестаде живетп на овоме свету. Мита Петровић рођен је 14. окгобра 1 848. год. у Панчеву. Отан његоге Григорије Петровић родио со у Србији, н као деге, шгубившп свог родигел.а, ког бвсни Турци посекоше, дошао јо у Панчево, где је изучио запат и отворио брнјачку радшу, коју је после трговачкпм радом замепио, Мати Митина, Софија произашда је из старе. уважене и побожне породице Хаџине у II шчеву и била је прва сриска учитољица у Панчеиу. Он1 јо синове и кћери своје добро васпитавала и уливала им је нз ране младостп у срце жарку љубав прома просвети и ки,изи срнској Под њеним руководством почео је Мита још коо дечко од 12 година читати кљижицу : „Милаиа зд мдидож и роднтеље 1 '. II го му је, као што сам говпрашо, била нрва његова лектира. Основне шко.10 и пиже рдзр. реалке свршио је Мпта Нетровић у месту свога рођења. нижу гимиазају у Ор. Карловцима, а вишу у Шшкопцнма, где је и испигзролости, 1 868. Г0ДШ10, полозкно. Још као гнмпазпјскн ђак иочоо је он писатн у Дашпш, Вили н у другнм опога времепа белетристичпнм листовнма. Ужииајући сгипепдију Марије Драгашовићке из Папчева, слушао је он философију, природие науко п математнку на свеучилнштима \ X ли, Тибингену н Прагу, н свршившн ове иауке годние 1871., прилнком иреустројства српске учител.ске школо, рп. нар. школског савета изабрап јо за проФесора м«1! ..атпкс и природиих наука у учигељ. школн сомборској, коју је племеииту дужност сво до смртн своје, 1Г> чиж 20 годииа, н<> : . "шје, савесно и с неуморном реввошћу отираг Одмах : /пања овог на кагедру положи" е; ..р. свеучилишгу пештаи. с;:. пт чаа -.шг професора ио струци прир .о. " :ашчкој, а у исто време отпочео јо • '>1в дио усавршаааше у природвим иаукама и ><■" :>а«еки;> делателност. Године 18»,-. о трошку сри. нар. Фонда ншао је у Горицу и тамо сдушао течај« 1 ишоградарство, из којих је предмета и нспнт иодо Годинв 1 889. по дан је би >леоко<м. школског саветр о народиоме грошку и ^ожбу париску , с обавозом, да ноднесе у ; п':>>:оштај о добивепом тамо искуству. X Једва би се могло г: , .ројати све, што је проФеI сор Пегровић као књижеаиик Српству и човечанству 1 привредио. Још као кандидат професуре написао је књигу: „Девојачки Свет, сс коју је Матица Сриска иаградила с 20 дуката. Годиие 187 0 издао је књижицу: „Народна школа у Чахооловепа 11 ; — као проФесор учиг. школе ппсао је педагошке и дидактичне расправз у „Школском Листу," „Нанретку," у немачком лисгу (( Л т еае ТЈпцапзсће бсћииеиип" 11 , и у „Пзвештајима срп. учигељске школо сомборске". Од 1 880,— 1 884. год делао је врло много као сауредник и главнн сарадник на »Школском Листу,» који је тада два пуг месечно излазио. Много , ; ј нисао у Латоиису Матице Српске, у (( Јавору, с< в Српској Зори, сс „Сгражилову/ (( Женскоме Свету* и у другим српским повремеиим сппсима.

Године 18 88. шашла је његова књига под насловом: „Пз природе" шгампана у В. Кикииди. Исте године нзаигло су у засебној књизи ПЈвгове: «Сшке из хрватскога Нриморја « Чланке о земљодмству писао је у календару Орлу н у Тежаку. Писао је ии.и.кицс «0 Фнлоксери" и а О свнл 1рс1 ву 3 . Сиојим пскуством н иаучним нсгражипањом стечена знања објавио је у књигама: »Расток и како се њнме бојадшпе коса," „Неко.шко ириложака к експерпменталној фнзицн,® «Алкалич:!,' баре у сомборској ог.олинн,* а Сремско внно," ,Петроварадинс:,а чесма," аПојава прн грађењу бермета," сПаре у Блчк-ој,® «Фрушкогорсни извори," »Производн.а ракнје у нашем народу, сс „Земл.е у Бачксј,« „Артесг .и бунар у Сомбору" и т. д. Нека од ових дсла изашла су и на иемачком, а нека и на мађарском језнку. За школу јо нанисао ове књнге : «Осиови Фнзнке," ( ,Наука о гс >метријским облнцими," „Човечје ге.ш и н.егова нега,' „Хемија за средње школе,« „Свидарсгво. 1 ' Ове су књш примлавие 11 школске књнге у српским учитељским II вншим депој 1ЧКШ1 школама, а иеке се од и.их и у Србији у срсдњнм школама као учевне књнге унотребљавају. Овај огромни неуморни ц беспрекидни рад ироФесора Петровића у школп и у књижевносги павуче му прошле годппе с пролећа телесну слабост, од којо со оноравио у Ра (егунду зл време школскнх Ферија, н нзгледа 10 је, као да ћ- са свнм оздравпти. Всћ је уз своје професорске дужпосги продужио поиово и кп.ижевнн рад свјј и. спремао со за делатно саучешће пра : реоргаппзацпјп школа наших у одбору пешаесторице и ии иредотојећсм црквено-народиом сабору. На Араиђелов дан овојесеии осећао се још добро, па је н у цркви и у кругу своје породице прославио своје крсио име, али одмах потоњега. даиа опазило се на њому растроЈ. гво умне сиаге, које је тако јако нанредовало, да је ио савсгу лекарском већ четврш дан иосле гога, 12. повембра, морао бдти одведеи у државии завод за умоболне у 1}удни Пешти, где је 17. декембра земаљскн живот свој окон>1ао, оставивши за собом неутешиу всрну супругу, госпођу Драгињу, рођену Баљакову, н гроје снрочад : Вјеру, одличву приправинцу II. разреда, Олгу, ученацу внше девојачко школе у Сомбору, и Мчленка, уч. Н. р. сри. оси. шк, у Сомбору Тело покојниково јз по жељп супруге и присних му пријатеља сомборскнх иреиесено из Будим-Пеште у | Сомбор, и 20. декембра уз велико саучешће сомборских грађана и учнтељскз школе са же.Језпичке станице у св.-ђурђевски храм спроведено и свечано оп>јано, а за тим на Успенском гробљу со.мборском магери земл.и предано. Нека је вечна слава и хвала и успомена ревносном професору учнтељске школе, великом паучењаку и заслужном књижевшку српском Миги Пегровићу, а на српском народу стојн, да се магернјално ностара за обезбеђење његове самохрано п уцвељене породицо, која је остала без својега оца, сгарешине и храниге.>,а, те да се тиме бар у нечему одужи за вваико 1руде п подвиге неуморнога делатеља на пољу нросвеге народне, велезаслужиог Србина, професора Мите Петровића ! „Школски Дист".

Одговорна урлдник Лера П. ЂорђевиЛ.