Просветни гласник

10*

РАЗНИ ЗАПИСИ

университета Љубовича. ПроФесор Карћевт. штампао јо оцену своју о овом делу у журналу Русскан Мшсл*>. Материјал за ову књигу скупл»ао је Љубович по архивама и библиотекама у Петрограду, Варшави, Ви.пгу, Верлину, Вреслави, Кракову и др. Рецензеиат ве.ш, да брижљиво прикупљаље употребл^еног материјала — што није лак посао — препоручујв ову књигу за награ^у. * На исти пачпн Академија је досудида награде из Фонда гроФа Уварова. На конкурс је стигло осам радова. Награђено је пет списа, и то малим премнјама, свака са по 500 рубаља, и то: 1. Организацгн арнмаго обложетн вг Московскомг государств!) со врсменг смутм до еаохи арсобразованш. Писац је А. Е. Лаппо-Дапилевскш. Приват-доценат москов. уппверсптета Милнков, позиву Академпје, оценио је ово дело. На свакој страни, вели, писац даје доказа своје учепости и начитаности; познаје добро н рукописне изворе. Набрајајућп недостатае, већином у методп излагања, рецензенат вели: да је ово дело, како по количини и повини прикупљеног материјала, тако и по важности мпогих извођења пишчевих, круиан корак напред у пзучаваи.у руске Фпнаицијске историје, и да потпуно заслужује премију гроФа Уварова. 2. Власп, Московскихг государеп од М. Дваконова. »Писац се одликује брижљивим изучавањем извора, пажљивим н верпим извођењима из њих,« вели рецензеиат, проФесор јарославског правннчког лнцеја, С. М. Шпилевски. 3. Из исторги Угрги и Славннства вг X VII. е,, од К. Л Грота. Познати визаптист В. Гр. Васиљевски, оцењујући ово дело, вели, да има иедостатака у иалагању и у методи, али су Факти тачно и верно изнесеци. Писац је свестрано и потпуно проучио изворе маџарске, византијске, западне, латинске и руске. 4. Матергали и замЂтки ао старинноп славннскоп литератур'1), однрсФесора М. Ооколова. Дело овз дато је било на оцену Јагићу. По његовој оцени одело ово обогаћава руску литературу важним изворпма, који дају нова доказа о великом богаству црквено-словеиске лптературе у апокриФским текстовнма. Оспм тога, материјал, што га је наштампао Соколов, баца нову светлост на књижевну заједницу узајамност од раних времена међу јужним Слоша (Србима и Вугарима) и Русијом". б. 1 ородл Московскаго государства вг X. VI. Д Н. Д. Чечулина. Као дело, израђено по пажм проучавању извора, који су до сада слаоо

75

употребљивани, награђено јемалом премијом, а према оцепн проФесора Кличевскога. Признатп су као ваљани радови: Статистическгп даннин о Евренхг вг гозааадномг краЂ во второп аоловинЂ арошлаго вЂна, од И. Камашша, и С. Петербургс.каи духовнан Академглза аослИдн>л 30 лЂтг (1858.-1888. г.),о д И. А. Чистовнча. Оба ова дела ио мигиљењу рецензената, заслужују награду, али пошто комиспја није имала на расположењу више премија, награђеии су само првих пет радова. Осми нрпјављени рад пије одређени рецензенат поднео комисијп па в[)еме, те с тога ће бити узет у оцеиу о првом копкурсу гроФа Уварова. „Журнал М. Н. Пр "

ЧИТУЛА | МИТА ПЕТРОВИЋ арофесор ирчроАних иаука и математике у сраској учитељској школи сомборској ро-беп 14. окгобра 1 848. 1- 17. декембра 1891. године Српска учиге.БСка школа у Сомбору претрпелаје и опет грдни удар, непакпадна губитак. Тек девет меоеци прођоше од како се у вечност нреселио професор српскога језчка и нсторцје, Нспдор Стојковић, а ето се сруши и други најјачи стуб оив шкоде, премину далеко чувени и славнп професор њец Мнта ПетровиН. Прераиа и нревремена смрт проФесора Петровића није само губитак по учптољску школу сомборску, којој је он иа дику и попос служио, него је опа огромни губигак и по цели ерпски парод и његову књпжевност. У проФесору Миги Нетровићу изгубило је Српство свог великог иаучењака , једнога од првих српских природоиспитача и неуморног плодовитог књижевника, који се својим непосредним испитавањем и истраживањем у Хемији и Геологијп н у другим грапама прпродних наука просдавио и признаг био не само у српском и хрватском народу, него н у књижевностч чешкој, немачкој и мађарској, који је са своје учености и неуморнога рада одликован био за члана књижевног одељења Магице Српске, за члана Српског Ученог Друштва и Српске Краљ. Академије наука и уметности у Београду, за правог члана хрватског књижввног педагогиског збора у Загребу, за редовног члаиа срнског пољопривредиог друшгва у Београду, за члана етногра« ског музеја у Липскоме. Његово друштво тражили су и с њиме научна испитивања предузимали су многи српски и страни испитачи природе и научењаци. ПроФесор Мита Пегровић још у младим годинама, 1873., одликован је био службом та општој словенској учитељској скупшгини у Бе је у два пут биран за посланика на српско-н Сабору у Карловцима, а на иоследњем Сабору је био за члана саборског одбора петнаесторице, те