Просветни гласник
7 4 просветни
РАЗНИ ЗАПИСИ Императорскаи АкадемЈн Наукг. На конкурс за награду из Фонда митрополита Макарија прцјављен је 31 рпд (28 штампаних и три рукописна). Академија Наука позвана је да оцени радове, и да два најбоља хонорише нотпуном премијом (по 1 500 рубаља), а три непотпуном премијом (по 1000 руб.). По првом разматрању комиснја, састављена пз 8 академика, издвојила је из конкурса два од прцјављених радова, јер, према правилима о премијама митрополита Макарија, не одговарају прописаним условима. Два су писца сами повукли своје радове нз конкурса. За осталчх 27 радова комисија јс изабрала стручпе рецензенте, којима су упуНени на оцену. Строго ценећи важпост радова, а ослањајући се при том иа мишљења рецензената, комисија је решпла, да се два списа награде потпуном, а три — непотпуном премп.јом. Прво дело, награђено по рецензији академш а H. Т, Дубровина, штампано је у три тома под насловом: Рускал армгп вг семилЂтнкм вопну. Писац јв генерал-мајор Масловски. Рецензенат вели: да је ово дело рађепо по историјскпм документима, који се чувају у архпвама, да су докумепти брижљиво сабрани и озбиљно проучепи. Друкчијим се очима гледа па седмогодишњи рат, кад се прочита ово дело Масловскога, јер све, што је до сада писано о руској војсци XVII. и прве половине XVIII. в., писано је по казивању странаца, који су служили у руској војсци или само живелп у Ру.сији, а њихово се казиван.е оснива на неистинитим Фактима, и до сада није подвргавано историјској критици. Писац је, по тврђењу рецензента. овим делом стекао себп лепа гласа и вндан положај у војној литератури, како руској тако и страпојо Осим детаљног описа догађаја, с многим плаповима, прилозпма и критичком оценом војних операцнја, Масловски је у свом делу обухватио још и преглед — до сада јединсгвени поступног развића руске војне аештине од Петра I. до Екатарине II. Рецензенат преиоручује да се дсло Масловскога награди вишом премијом мптропо.шта Макарија, што је и усвојено. Друго дело, које је награђено потпуном премијом, јесте Хемическал Технологгл селЂско -хозлиственихг иродуктовг од Н И. Тевилдарова. Дело има два тома и атлас цртежа, а обухвата производљу штирка, шећера, пива и шпиритуса. Академик Т. Т. БеблБштеинг био је рецензенат овог дела, о којем се одзива «не као о белешкама
КОВЧЕЖИЋ за лекције, не као о простој компилацији нити као о страном делу, којс би било прерађеио за руске школе, него као о са свим самосталном раду, који се, по самосталном изучавању предмета, по начину пзлагања, обилатости књижевних и заводских података, издваја из реда уџбепика, како руских тако и страних." Непотпуном премијом награђени су ови радови: 1. Освобожденге кресплнг вг царствованге имиератора Александра II., од сенатора II. П. Семенева. ПроФесор университета св. Влмдимпра, Романовичђ — СлаватинскЈВ, умољен дч оцени ово дело, свео је своје разлоге у о^е ноставке: Дело је ово посвећено интересном момепту У псторнји ослобођења сељака — моменту, кад су редакциоие кочисије израђивале закон од 19. Фебр. 1861. годиие; упознаје нас, у врло живој слици, са свима детаљпма и карактерним цртамч, с ватреним дебатама, које су вођене у комиспји; пружа нам много материјала за карактерисгику учесника чланова — као: гро®а Ростовцова, грофа Панина, Миљутпна, кнеза Черкаског, Соловјева, Самарина, Бунгеа, Желтухина, Татаринова, Позена, грофа Шувалова и др.; уводећи читаоца, тако рећи, у тулабораторију, у којој су израђивани поједини чланци закона од 1У. Фебр. 1861. г., даје му се кључ за објашњење смисла и духа садашљег закона о положају сељака, По мишљењу рецензентову дело г. Семенова заузеће високо место у руској иеторијској литератури, а сличпи монументални радовн ретки су и у богатијим страним литературама. 2. Словарб болгарскаго нз>лка од проФесора Ал. Лав. Дговернуа. Речник овај дат је био на оцену проФесору харковског университета, Мар. Ст. Дринову. Речннк је штампан у девет свезака велике осмине, а има 2622 и у додатку 116 страна. Како писац није доживео свршетак штампања речника, по смрти његовој наставнла јс рад његова удовица, уз помоћ неколицине младих слависта и проФесора, а главни раднпк био је П. А. Лавров. По тврђењу Дриновљеву у овом речнику нема, може се рећи, нп једне речи, којој не би био показан извор, нема тумачења, које не би бшо потврђено примерима, узетим из извесних издања, на која се у свакој прилицп указује. Речник није без недостатака, али ти недостаци ншчезавају пред оним особинама, којима се одлнкује огромни рад поко.п> московског слависте. 3. Начало католическоп реакцги и уаадок реформацги вг Полг>шЂ од проФесора варшавског
. Ј