Просветни гласник
72
мови производе тамае боје, човечји глас јасне боје. Консонаити — бледу, а вокали ирема својој впсинп сјајну колорацију; ннјанса која зависи једпои речи од внсине музикалнога тона. Има случајева да топове не прате само осећаји боја но и осећајн облпка, као што је то Вг. Когпе1 1лсћ1епћег§ код једногсвог пацијентапосматрао Пацијенат тај могао је облнк својих шумова описати, а облик иначе схватамо комбинацпјом чула мншићног и чула виђења код опппљпвих предиета. Оно је за сада јединствепи случај. Чињени су разнп покушаји да се ове појаве објасне. али ће то остатн само покушаји.док им год пе буду осиова многобројнпја и опсежнија посматрања. — Исто тако се п осећаји мирпсања н кушања јављају с истовременим представама боје, али су и те појаве регке. С пријатппм, фпним мирпсом јављају се ружичасге, лила(затворено) и јасно-плаве боје, а често је и мирисаво тело оикољено бојои, која му одговара или је ваздух њоме исиуњен. Наши органи за мирпсање и за кушање допуњују се узајамно ; ако је орган за мнрпсање ослабљен пли га нема, то опада и кушање. Код кушања слап п сладак укус прате јасне боје, горак укус прате мрке п црне боје. Шта внше, испало је за руком црвеном н зеленом бојом сладак укус појачати, а жутом и илавом умањитп га. М. Ш.
Путовања, ради открића, у Аиерику пре Колумба. — Један поглед на карту показује нам да су Јевропа и Америка код Исланда н Гропланда најблшке. Овде је дакле био могућан лак прелазак у Америку, па овде је најпре и учпњен. — Иошто је средипом 9. века, Исланд открио Еиголор , па га заузео и колонпсао са својима, превезе се 982. год. из Ислапда прогнани краљ Ерих, названи ^црвенп"; на иедалеки Гренланд. Кад је дошао, нашао је Грепланд у зеленилу, п с тога му даде нме — како вели скаска — Гренлапд, што значп зелена земља. Он се после 3 године врати на Исланд, али па кратко време дође ноново (986.) с 14 лађа на Гренланд Тамо основа ВгаМаМ по њему назваиоме Ерпховом Фјорду. Ерихов син Вјачне кад се вратно пз Норвешке у Исланд чуо је о одласку свога оца и реши се, и ако је већ и настунала зима, да оца потражи. Ну он пут погрешп и ударп на земљу, која је бпла шумом покривена, но чему је сазнао да то није Гренлапд, па се поново навезе на море и напослетку нађе оца. Из овога се даје извести, да је Вјачпе нашао нов део Америке. Кад је краљ Ерих чуо о путу свога спна Вјачне. посла свог другог снна ВеИ'-а са Вјачне-ом н 35 људи 1000. г. на иут. Ова експедицпја дође на једно пусто бреговпто острово, које је Вјачне већ видео, назваше га Хелуланд (сад ЊуФупдленд) и јужно од оног шумовито острово Маркланд (по свој прплицн данашњи Њу-Шетланд). За тим су дошлп на конно амернчко, где се реше да презике, н назову то место ГеИдћаЛп' (куће ЛајФове). Овде су се поделилп у два дела, иа напзменце један део да седи у логору, а другп да испитује. Ири једпом таквом испитивању нашли су лозу с грожђем, и с тога дадоше тој земљи име Ут1ап(1 (Винова земља). — Иошто се ^еИ: с пролећа вратио на
Гренланд, опремн се његов брат Тћог\та1с1 на поновну експедицију. Гренланд је у ово доба имао већ велико насеље (46 цркава, 2 ман. и 12 варошн). Тћог^аМ у прагњи 30 људи нрезими у БеШћасИг-у у Шп1аи4-у, а с нродећа 1003. год. посла једну лађу на југ. да тамо испнтује земљу преко лета. На једном острову, ова експедпција нађе од дрвета саграђену колибу, алн не нађе људи. Идућег пролећа поново се крену на југ (1004.) дуж псточне обале, па пошто обиђу један рт, који назову Кја1аиез (можда данашњп рт Со<1е) , уплове у један леп затон. Околпна је бпла шумовита н тако примамљива, да је ТћогтсаШ узвикнуо: „Да дивна предела! Овде хоћу себи дом да саграднм." — Кад су се хтелп искрцатп, опазе на песку обалском три чуна, а зл тим ц три 8кге1Ии§з-а (Еекпмоса; онц су онда ружннје жнвели но данас). ИосвађаЈу се с овима п побију их, а једап умакие на једној лађн. На скоро с ужасном впком дође мноштво Ескпмоса и отпочну нх стрељатп. Гренланђани повуку се на своју лађу, али ТћогигаМ је бпо рањеп, па осећајући да му је близу смрг, рече својим друговима: »Спремте се што брже можете за одлазак, а мене однесите на оно место, где мпшљах себи дом саградити. Ту ме укопајте, чело главе и крај ногу метнптеми крстове н назовите у будуће то место Кгоззапез". Другови му испуннше жељу, вратнше се у ЕеЉћа^г, а с пролећа 1005. год. вратише се и па Гренланд. Међу тим 1006. год. дође 10 исландиских лађа на Гренланд; једну од њпх водио је богати и силни Тћогћпи, пазван Каг1зе&е. Овај с многима ндуће године крене се на пут и обпђе све ново пронађене земље н дође у Шп1ап(1, па одатле крене се на, југ и укрца се на обалу ушћа неке реке, где је било иуно острова, н онп ово место назваше Нбјаз. Овде пађоше иоља с дивљом и другом пшенпцом, добре пашњаке, и на брежуљчићима чокоће, тако да им је ова земља изгледала врло угодна за насеље. — Једног дана опазе гомплу малих лађа с урођеницима, који се на нрпјатељске зпаке прпближпше и чуђаху се досељепнцима. Урођенпци — гадпп људи, црне боје коже, с дављом косом, великим очима и шпрокнм лпцем — само посматраху Нормаие, па се за тпм удалише у југопсточном правцу. — С пролећа 1008. год. нојави се једног јутра велпка гомила чунова с урођеницпма; овп се ириближе на дате прнјатељске знаке (дизањем каквог белог знака) и отпочеше жпво размену. Међу артпклпма људи КаНзеЉез-ових који заповеди да не смеју ни мачеве ни копља нн друго оружје продавати — дивљацнма се особито допали кајишевн од црвене чохе. Како овог артикла беше све мање и мање, то суикајишеви бпли све ужи п краћи, на посдетку нестало га је. Ну место његово заузе као „трговинскн артикад", супа од млека, и то је тако трајало, док један незнатнп догађај не прекиде ову живу размену. Тако једног дана за време вашара врати се један бик из шуме, јасно ричући. 8кге11т§з*и, пошто нису никад чулп тачав глас, уплашени јурну у дивљем бегству својим чуновима н отнлове живо. У почетву знме врате се у већем броју н с дивљом виком објављиваху своје непријатељство. 8кге1-