Просветни гласник

86

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

«Тако су исто (за креду) важне и глисте, јер I образују читаве сдојеве" (1. стр. таб. XVIII.). Писцу су бриозое глисте! Према пишчевој карактеристици неокома изгледа да је он контпнентална творевина, јер га овако (на 1. стр. VIII. таб.) описује: , Неоком се састоји из кречника, конгломерата и озго је глина. Флора му је као и јурска криптогаме са судовнма и гимносперме." — Аутор је узео обележје \УеаМеп-ске Формације као општи карактер за неокеом. Таман смо научили да су „главоношцн" (цеФалоподе) амонити и белемнитн, кад ли писац од једном (на 4. стр. XVIII. т.), описујући развиће органског живота у мезозојском добу, веди : „Место ' брахиопода н главоножаца развијају се шкољке^ амонити и белемнити." — Кредиер (па 674. стр.) овако то излаже: „место брахиопода и наутилида развијају се Не водећп рачун о разним врстама шкриљастих стена, писац правп грдне погрешке. Тако (нз XIII. таб. на 1. стр.) вели: „Архаичкн Је терен састављен из кристаластпх стена п то у доњем делу амФиболов шкриљац, а горњн је део састављен из хлорита, талка и шкриљасге глине а од чести и из конгломерата." Горњи ниво архаичког терена састављен је од микашпста, хлоритошиста, талкшиста и Филита. Како није поуздан у своје петрограФско знање< то се могу наћи и оваке Фразе: ,иа гиајсу лежи шкриљац, који је моћан 8000 ш . У овој су Формацији шкрљци, калцит и кречник" (т. ХШ 2 ). Петрографски иредставници хуронске Формације јесу: микашисти, филити и кварцити, са складовима кристаластог кречника. Увршћујући амФиболмт у аросте стене , г. Докић га овако деФинише: „Зрнаста илн листасга смеса зеленог или црног амФибола с мало кварца и смеђег лискуна а кад што пирита и граната, а ретко калцита нли другог ког миперада" (V-! т.). Како се ово слаже с пишчевом деФиницнјом простих стена, »т. ј. таквих у којима је једна минерална специја«! III. Водећи строги рачун о циљу геолошке наставе — да упозна ученика с најважнијим чињеницама из области геологије — о месту где се геологпја предаје, о целокупној дотадашњој настави а сиецијално природњачкој и геограФСкој, п на послетку о времену што наставпику на расподожењу стоји — лако јој је одредитн обим, а према томе и тражнти: шта све треба да уђе уједан уџбеник. Геолошка настава у нашој средњој школи — поред Минералогије, а с 3 часа недељно у У-ом разреду

— треба, по нашем мишљењу, да упозна ученике са саставним деловима земље (атмосфером, хидроСФером, барисФером и литосФером), да им покаже силе и агенте, што данас мењају земљину кору (утицај воде, ватре и организама на промењивање земљине коре). Пастава у овој партији Геологије — Општој Геелогији — може се кретати много слободније него у специјадној, јер то допуигса дотадашња ученнчка спрема. У специјалној геологпји треба пздожити важпије састоЈке земљине коре, нроучити положај њихов, и на послетку завршити краћом историјом развнће земље и њенпх обигника. После ових краткпх напомена да прегледамо, у овом погледу, г. Докпћев састав. Писац геологпју дели на 4 одељка: Физиографску, петрограФСку дпнамнчку и исторнску. ФизиограФСки одељак, по нашем мишљењу, веома је кратко изведен (непун табак). Имајући на уму учеаичко знање из геограФИје, у праву смо да тражимо више детаља, нарочито у хорпзонталном н вертикалном развоју копиа. У петрограФији ппсац излаже: састојке стена, структуру, и на послетку описује поједнне стене. Набројао нам је (и описао) 17 врста структуре, од којих многе, у доцнијем тексту, не прнмењује прилнком описа стена [н. пр. врло често кончаста, па > онда табличасто-љуспаста (VI,), табличаста (VI,), а ми их из раније не знамо]. Описао је 52 стене, и то: 25 простих, 4 „наслагане", 12 еруптивних и 10 кдастичних. После опширног оппса многих минерала (као н. пр. сидерпта, лимонита, магнетита, хематита, барита и т. д.) могла је изостати читава половина простнх стена. Ово је канда и сам писац увидео, упућујући, код свога 8 реда угљенпкова једињења, на стране своје Мннерадогије. Код еруптпвнпх стена могли су изостати сви варијетети медаФира (и ипаче те стене нема у Србпји), перлит, опсидијан и пловућац. — По количини материјала најбоље стоји динимичка геологија, само да јој је начин излагања бољи; ади о томе доцније. Из каквих је разлога писац изоставио архитектонску геологију или геотектонику просто не разумемо, нарочито, што се и сам доциије служи многим геотектоннчким елементима [Пример: „моћност слојева", „повлата и подина" ^Шг),; облици у којима се појављују стене: „склад", „слојаст изглед еруптивних стена (ХШ 2 ), „застпрачи од лаве" (VIII,,) и^-т. д.]. Морфологија копна тек ће се само онда добро схватити, ако се проучи унутрашњи састав, нрирода и ређање нојединих саставних делова његовпх. Без овог геотектоничког момента сматрамо целу пишчеву партију: „ Основни облици рељеФа земљиног" као са свим излишпу, јер све тамо поменуто ученици су већ, и боље и опширније, чули