Просветни гласник

у геограФији (у II. разр.). — Највећи обим заузима историјска геологпја. Ту налазимо таквих детаља, за које бисмо се питали да ли су и иашим великошколцима иотребни? Кад ово кажемо, имамо нарочито на уму иишчев „архаички терен", где се, норед онштег карактера, находн деоба п опис Формација хуронске и лаурентиске и њихов налазак у разним крајевпма света. Не ман>е опширно су описани и палеозојскн терени. Тек с преласком у мелозојске и, нарочито, какеозојске терене онажа се нагло опадање детаља, тако да нрп крају терцијер и дилувијум — уноси управо онолпко, колико је потребно. Шта ли је то натерало писца да бежи од пређашње опширности? По свој прилицп да се и сам уплашио од снлног материјала. IV. Г. Докићев састав најмање је постигао успеха у јасноћи и методском излагању унесеног градива. У том погледу могле би му се стављати замерке готово на сваком листу. Колико греши против правилног начина излагања — ићи од познатог ка непознатом — виделн смо раније, помињући: како је изоставио многе Факте, на које се доцније нознва као познате и врло потребне. Када се брижљиво прочита цео његов рад, видеће се да писац пије довољно проучио иредмет о ком пише, да није водио рачун за кога иише, па према томе одабрао материјал и изложио га јасно и потпуно. Радећи своју геологију према Панчпћевој и Креднеровој и великошколским прибелешкама, он је просто исписивао из њих поједина места, стављајући их под наслове ј едног или другог ппсца. Често пута из Креднерових дугачких перпода ишчупане су по неке Фразе и уметнуте у овај „састав" без икакве везе с оним што је напред било. Другн пут опет, неким, доиста јасним, ставовима додавао је своје, и тиме сам предмет осакатпо, долазећи на тај начин до веома грубих, а често пута и смешнпх погрешака. То ћемо одмах и показатн, нзлажућн само важније н грубље. Из пишчеве деФиниције геологије (стр. 1. таб. I.) и нз иросгог навода помоћних наука не види се права задаћа њена, и у чему се она разликује, у проматрању земље, од сродннх јој: геограФије и астрономнје. Какви су разлози патерали г. писца, да нопуњава Панчићеву реченицу (на стр. 311.) просто не разумемо. Хтео је, ваљда, да га псправи, на је сам упао у једну грубу н смешну погрешку. Тамо се вели: „Њутн је нзвео да земља није са свпм округла, претпостављајућц да су честице и т. д." Г. Докић пак (1 г ) пише: „Уевајајући Кант-^ан-

ласову хипотезу, да су честпце, које нашу земљу састављају.... извео је Њутн." За име Вога, како је Њутн могао усвојити Кант-Л.апласову хипотезу кад је своје дело о овој стварп (РкИозорЈиае паШгаИз рггпсГрга та1етаНса ) штампао 1687., а Кант своју хипотезу изложио (у А11§етете безсШсМе ип(1 Тћеопе Дез Штте1з) 1725. год. — дакле равно пре 38 година/Р На 1. стр. IV. таб. стоји ово: „Гмис. Од сродних стева ноглавито кречника одликује се мекошћу и нерастворљивошћу у киселинама,» — Не разумемо по чему је гипс сродан с кречннком? По хемпјском саставу није, фпзичким и морфолошким особинама тако исто. Кад је г. писац већ хтео да упореди гипс с кречником, онда би ваљало казати: да је гппс мекши од кречнпка и да се не раствара у киселинама. Кроз цео одељак динамичке геологије, где год треба поменути уснјано једро земљино, провлаче се ове две речи: центар земљин. Тако деФинишући вулкан, г. писац каже: „Вулкан је блажији купасти брег, који помоћу једнога канала стоји илп је стојао у вези с центром земљиним" (VII,,) илн (стр. 3. таб. VIII.) »сва лава не може бпти ни у центру земље (ко ли би још и то спорио да нам је знати?), јер се различне материје, из којих је она састављена, групишу и слажу по густини." Просто на нросто, хтело се рећи, да разноликост лаве долази отуд, што она иотиче, у разним вулканима, из разних дубина. У VIII таб. на другој страни може се читати и ово: „Л.ава тече као река разном брзином. Површина јој се брзо охлади у згуру, која је рђав спроводник топлоте, тако да је унутрашњост растопљена а површнна хладна. Кад кад пробије кору растопљена унутрашња маса и у разном облику наслаже се на површини. Подина и повлата лаве је згураста а средина кристаласта. По некад је средина шуиља и то кад се лава и даље креКе, што може да траје и 40 година." Из последње речеппце не види се шта хоће да каже г. писац : да лн „шупља средина може да траје 40 годпна " или „кретање лаве." У осталом, кад је већ погрешка ту, са свим је све једно. Креднер, на стр. 160., изрично помиње да кретање лавичних слнвова може трајати у извесним случајевима и преко две године, а да се у усијаном стању може лава наћи у унутрашњостн и после 20, 30 на и 40 годнна. ^Јолико је мало палш>е обрћао г. нисац на јасно изражавање, нека се види и из ове реченице: „Ову високу температуру воде (реч је о води топлих извора) треба сматратн као вулканизам, јер је избијање топлих извора у вулканским пределима". 12*