Просветни гласник

88

(УШз). Зар се тако нреводи: „Б1езе ћоће ТетрегаШг 181 (1ет гиЈо1§е а1б ете Аивзеги«' (1еб Уи1кап1бтиз ап&и&ббеп.« ? Прнмер стила (реч је о гејзерској еруицпјп стр. 4. т. VIII): „Вода расте у каналу, па кад се напуни (вода је топла 76—89° ц.), јавља се клобуци, пара п гасовн и онда магновено пзлетп велики стуб воде. којп често пута пде у виспну 30—40 м." Или (на истој страни п на 1.1Х.таб): »Код јачих земљотреса кретање је или таласасто или ударно. Код првпх новршина уиада и издпже се нриметно, простире се на далеко и опасно је само кад је врло јако, а могу се н из даљпие да иримете, нарочнто где нма дрвећа, јер као што се класје повија но ветру тако се дрвеће иовија при оваквом земљотресу". Или(1Х,.); ,Наједном месту уздрмано земљиште простире се често далеко и то у једном нравцу или на све стране." На другој страни XIII. таб. читамо: „ Поглед на архаички терен. За време архаичког терена бнло је ерупција. Како је тада сва земља била иокривена морем, то су и еруптпвне масе иокривале, као покрнвачи, морско дно и по њпма се таложнли морски талози. С тога тадашње еруптивне стене нмају већином слојаст изглед. У овом времену одвојила се. земља од воде. Архаичка острва вирила су из сплурског мора." Зар се може видети, у исто време и земља покривена морем и земља одвојена од мора? Иссматрати архаички терен асагледати архаичка острва како штрче нз силурског мора ?! Прилнком деФнниције каквог иредмета илн појава, увек се имају па уму најкарактерније особнне њихове. Оне што су од мање важности, истичу се тек доцније — ири детаљнпјем опису. Да иа ово треба нарочито назити при писању школске књиге, држимо да је ван сваке сумње. Ево како ту наш писац ради. На стр. 2. т. III. даје оваку одредбу љуспасте структуре: „4 љусааста впђа се на стенама које су састављене из љуспица. Љуспице су поређане или истим правцем или изиешане." — Аего је ирво структура, није више љусиаста, већ шкриљаста, а о њој је већ било речн. — Оиисујућп базалт, каже: „Базалт. Врло тврда и доста тешка смеса аугита и плагиокласа а пма н лабрадора (зар лабрадор нпје илагноклас ?), магнетита и оливина. Сви су састојци тако ситни да их само микроскопом можемо разликоватп, а тако су спојени да стена изгледа једнолика" (У1г). Главне разлике међ базалтима долазе од тога, што неки имају оливина а други га иемају. Оп ^е често једини састојак, што се микроскопски видети и одредити може, — На странп 3., т. VI. читамо: „Гнајс 1е грађе зрнасто-шкриљасте п свакад је јасно на-

слагане." Да нма гнајсева и зрнасто-шкрнљастих — знамо, као што зиамо да је тиаски гнајс шкриљасте структуре; само пезчамо какваје то „јасно наслагапа грађа." Душа ваља, по иисцу имамо и »слојасту пли тракасту грађу" (стр. 2. III. т.), али ту ваљда нису „стене подељене на зоне, које су нздвојепе разнпм бојама« нити су пак „разпог петрограФСког карактера", јер нам Кредиер (на 25. стр.) наводп кремен и јаспис. Завршујући овај одељак пзношењем само грубљих погрешака, напоменућемо на послетку још две важне ствари: пишчеву класпФпкацију стена п сумарни нреглед на крају сваке Формацпје п периода. Овде нам није иотребно да се дуже задржавамо, јер је и он сам то у неколпко прпзпао сопственом недоследношћу. Да му је класиФикацпја незгодна за средњу школу — па према томе и описивање — н да би природнпје и нодесаије било, да је нринцип деобе оснивао на начину аостанка стена у ирироди — нарочито кад се она пзводи у Геологији — видп се јасно п из тога: што је г. нисац, напуштајућп Креднерову класиФикацију, извесне стеие категорисао на другп начин и оппспвао на другом месту. [Из простпх стена ( У ј ) пзбацио је хлорнтошист н талкошисг, п уврстио у своје „наслагане" до гнајса н мнкашиста (у1 3 и 4 )]." — Гезпмирање, нарочито у елементарној настави, веома је потребно и корисно, само кад се ограничи на пзлагање најкарактеристичнијих момената. Да и ту г. писац није био срећне руке, увидеће се одмах пошто се прочнтају — у историској геологпји — дугачки ногледп на ноједине Формације и периоде, где се, по кад што, по неколпко иута понављају исте ствари [нарочнто тумачење узрока буЈне карбонпФерске Флоре (в. Х1У г , ХУ . ј .- ј . и , и ХУ1ј и 2 ), које је, узгред буди речено и ирнлпчно застарело], а развлачпо неке, што би се с мало речп казати могле. На послетку и овде се опажа његова неконсеквентност, јер тих погледа на иекпм местима и нема никако (као н. пр. код кретацејске Формације). V. Колику је пажњу обраћао нисац на српски језик, могло се већ увидети из досадашњих навода, те с тога немамо потребе да се подуже задржавамо. Нека буде довољно ово, што ћемо иавестп : „Кад се све више приближују" (1^) — „Велпчина наше земље износи на површини" (1 2 ). „Континентп нретстављају" (1Ј. — „ Туфова. То је цемеитирани шљам" ( УИ ј ). — „Претстављају бљештећа поља" (Ш 4 ). — „У доњем крају сваког