Просветни гласник
АСНОВНО ШКОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ
97
! у 1878.-9. шк. год.
у 1883.-4. шк. год.
у 1888.-9
. шк. год.
•"5
У О К Р У г у
учитељица
1 еЗ
учитељица
1 СЗ
учитељида
1 сб
о
[ учи-
у школама
сЗ 83 м Н
учи-
! у школама
сЗ &3 ш и
учи-
у школама
и а
Си
теља
1
03 М
теља
1
| сЗ ра
теља
|
сЗ и ^ сЗ
М
I . .
мушк.
женск. 1
о> н РЗ о о
мушк.
женск 1
РЗ о ! о 1
_' ;
м. шк.
женск.
« о
11.
Крушевачком
21
2
4
21
26
1 : 4
4
34
40
13
6
59
12.
Ваљевском
31
5
5
4 1
34
5
6
45
40
5
8
53
13.
Црноречком
16
5
4
25
22
7
4
33
34
15
2
51
14.
Алексиначком
14
2
3
19
15
5
6
26
23
19
7
4 9
15
Ћупријском
24
6
8
38
22
11
8
±1
16
23
9
48
16.
Пиротском
12
—
2
Ш
25
4
4
33
27
11
7
45
17.
Чачанском
25
—
4
29
26
2
4
32
29
5
5
39
18.
Рудничком
18
*
1
19
19
-—
1
20
23
7
2
32
19.
Подринском
11-
3
2
16
20
1
3
2к
21
7
3
31
20
Врањском
—
1
8
13
6
2
21
12
12 !
3
21
21
Књажевачком
11
—
2
13
10
2
3
15
10
9
3
22
22.1
Топличком
4
—
1 !
5
9
3
2
44
14
5
2 1
21
I
С В Е Г А : || II
531
86 | 1
т
721
648
т ј
Ш 0
922
7 36
381
158 1
1275
Кад се, на основу горњих података, израчуна, колико су поједини окрузи напредовали бројем својих наставника у размаку времена од 10 година, добивају се ови ресултати: 1. Најбоље су напредовали ново-ослобођени крајеви. Тако се у округу топличком број наставника више но учетворостручио; у нишком се округу увећао 3,41 пута, у врањском 3 ,3 7 путаи упиротском 3,21 иута. 2. Иза њих долазе окрузи: алекспначки, крушевачки и црноречки, у којима се број наставника више но удвостручио (увећао 2 ,7 5 пута, 2,15 иута и 2,04 пута). 3. Овима су најближи окрузи: подрински, ужички и смедеревски, пошто се број наставника у њима скоро удвостручио (1,93 п., 1.90 п., и 1,87 пута увећао). 4. У четврту групу долазе: округ књажевачки, вар. Веоград и окрузи : руднички. крагујевачки, јагодински и шабачки. (Прираштај је 1 ,69 — 1 ,68 — 1 ,68 — 1 ,67 — 1 ,66 — и 1 ,6 3 пута већи). 5. Скоро један пут и по Ј -већао се број наставника у пожаревачком и београдском °кругу (1 ,49 П., И 1,43 цута.) б У крајинском и чачанском округу повећање је подједнако (по 137 на 100). 7. Најмање су напредовали окрузи ва-
љевски и ћупријски, јер у првом се увећао број наставника само 1,29 пута, а у другом само 1 ,26 пута. Целокупан број наставника увећао се у Србији, за 10 година, 1,77 пута. —• Као што се из ових поређења види, на ново-ослобођене крајеве, а тако исто и на оне који су у ратовима с Турцима највише пострадали, као и на оне који су дотле били доста заостали, обраћена је од стране свију Фактора највећа пажња, да дођу до што већег броја наставника. Што се у тпм реду налази и смедеревски округ, није никакво чудо, кад се у оцену узму његови нрираштаји у бројевима деце за | школовање и повољније економне прилике народа тога краја, не само за отварање нових школа, него и за нагло дељење на разреде по толиким сеоским школама (Види IX свеску «Просветног Гласника" од прошле године, нарочито страну 498- и 499.). — Четири последња округа (крајински, чачански, ваљевски и ћупријски) заслужују, и у овом погледу, више пажње и потпомагања од свију позваних чинилаца. У поређења између год. 1879. и 1884. и између год, 1884. и 1889. не упуштамо се, већ одмах прелазимо на излагање бројних односа између наставника и ученика.