Просветни гласник

98

НАУКА И НАСТАВА

Б. 1.

У

1878.-9. шкодској

години долазило је ученика

на једног наетавника

4.

У

окр.

НИШКОМ

50 ,33')

12.

окр.

крагујевачком

34,41

2.

«

«

ТОПЛИЧКОМ

47 ,2 0

13.

«

крушевачком

30,об

3.

«

вар.

Веограду

46 ,6 5

ш.

«

пожаревачком

30, 53

4.

«

окр.

врањском

44 ,7 5

15.

«

ћупријском

30, 44

5.

«

«

алексиначком

44 ,8 4

16.

«

ваљевском

28 ,8 7

6.

«

«

књажевачком

40 ,84

47.

«

рудничком

27 ,89

7.

сс

«

пиротском

38 ,0 7

18.

«

чачанском

27 ,6 5

8.

«

«

ужичком

36,09

19.

«

јагодинском

26, 58

9.

«

«

подринском

33, 31

20.

9

крајинском

26, 2 6

10.

сс

«

шабачком

32, 8 5

21.

«

црноречком

25, 76

11.

«

«

смедеревском

31, 77

22.

«

београдском

23 ,79

2. У 1883.-4. школској години долазидо је на једног наставника ученика

4.

У

вар.

Београду

46,46

12.

У

окр.

пиротском

40 ,5 7

2.

«

окр.

ужичком

46,41

13.

«

«

црноречком

39, 6 3

3.

«

«

крагујевачком

45, 70

44.

«

«

алексиначком

39, 57

4.

и

шабачком

45, 60

15.

«

«

јагодинског

38 ,6 7

5.

«

«

рудничком

45 ,55

16.

«

«

крајинском

38, 6 4

6.

«

«

нишком

44,зо

17.

«

«

београдском

38,47

7.

«

«

подринском

4,2 ,5 4

18.

«

»

ћупријском

38,41

8.

«

«

врањском

42,зз

19.

«

«

ваљевском

38, 13

9.

«

«

крушевачком

42,11

20.

«

«

топличком

36,оо

10.

«

((

смедеревском

44 ,6 5

21.

«

«

књажевачком

31, 53

11.

«

«

пожаревачком

40 ,8 5

22.

«

«

чачанском

34, 3 4

У опште се може рећи, да је у 1883.-4. школској години у целој земљи долазило на једног наставника много више ученика, но у 1878.-9. шк. години. У овој последњој години није у целој земљи, једно на друго, било више но по 32 ученика на једног наставника, а у 1883.-4. год. тај је број порастао на 41. То се у појединостима потврђује и горњим прегледом. Много више ученика имали су на школовању у 1884. год. наставници у овим окрузима: београдском, црноречком крајинском, јагодинском, рудничком, ваљевском, ћупријском, пожаревачком, крушевач-

ком, крагујевачком, смедеревском, шабачком, подринском и ужичком. Незнатан је тај вишак у чачанском и пиротском округу, а за Београд се може рећи, да му је стање остало, у том погледу, непромењено. Смањио се пак број ученика на једног наставника у окрузима: књажевачком, алексиначком, врањском, топличком и нишком. Највећи је проценат смањивања у топличком округу, (јер износи преко 76). Ова појава, која се опажа у последњих пет округа, у свези је с ратним приликама и њиним последицама, и није потребно да се и овде објашњује, пошто ^е то раније учињено.

3.

Кад се узме у оцену и стање, које је постојало у 1888.-9. шк. год. у основном школовању, онда наилазимо на ове ресултате:

') За ова поређења узимати су само они бројеви учевика, који иоказују стање шкодовања на крају школске годане.