Просветни гласник

104

НАУКА И НАСТАВА

у Палилули, III. и IV. разр. женске школе заједно. У оба та разреда није било вигае од 11 ученица. — У Зајечару постојао је засебно IV. разр. м. шк., и у њему није било више но само 8 ученика. — Тако исто у Врању иостојали су III. и IV. разр. мушке школе сваки за се, и у првом и није било више од Ј 2, а у другом не више од 7 уче ■ ника. — У IV. разр. м. шк. у Алексинцу било је само 14, а у истом разреду у Неготину и Ужицу не више но по 22 ученика. — У Књажевцу, у II. разр. м. шк , била су само 22 ; у Лозници, у истом разреду, само 27 ; у Зајечару, у III. разр. м. шк., само 25 и у IV. разр. ћупријске м. школе само 29 ученика. II. Из 1884. год. наводимо само ових 5 примера: У IV. разр. ћуприске м. школе било је 20 ; у истом разреду прокупачке 24 и књажевачке 33 ученика ; у Г. Милановцу у II. разр. м. шк. 26 и у Смедереву у III. разр. 28 ученика. III. Година 1889. особито је обилата примерима ове врсте. Навешћемо само неколико. У IV. разр. м. ћупријске школе није било више од 18 ученика, а у истом разреду ж. шк. у Ваљеву не више од 21 ученице. — У IV. р. ж. алексиначке и јагодинске школе било је по 25, а у Смедереву 27 ученица. Смедерево се особито одликује малим бројем ученика на једног наставника. Тако су ту постојала по два одељења II. и III. разр. Свако одељење II. р. имало је само по 24 ученика, а што се тиче III. р., у једном је одељењу било 27, а у другом 28 ученика. — Тако исго у Пироту постојала су два одељења I. разр. ж. школе. У једном одељењу било је 27, а у другом 23 ученице. — И у Нишу су била два одељења IV. разр. м. шк., и у једном је одељењу било 30, а у другом 29 ученика. — У Неготину III. разр. ж. шк. није бројао вшпе од 29, а IV. разр. не више од 26 ученица. — У Књажевцу била су само 24 ученика

1. У 1878.-9. школској години било је ученика: 1 у окр. алексиначком најмање у Брачину (17), а највише у Ћићевцу (57); 2. у окр. београдском најмање у Винчи

у IV. разр. — У Београду, у IV. раз. м. палилулске школе није било више од 3 1 ученика, а у III. р. ж. шк. на Дорћолу не више од 26 ученица. — Кад бисмо зашли још и по варошицама, нашли биемо н. пр. у Параћину једног наставника само са 17 ученика (у IV. разр.). Ови подаци најјасније говоре, из којих се разлога понајвише отварају и деле разреди ио толиким окружним варошима и бољим варошицама. Као што се види, број ученика није свакад меродаван. Дешавало се више пута, да су у дотичним молбама и предлозима изношени они бројеви ученика, који Фигуришу у уписном протоколу, и ако су предлагачи напред знали, да многи од тих ученика годинама не долазе у школу. На тај се начин добивало од министарства одобрење за поделу разреда на одељења, и на тај начин дочекивао се Петров-дан с по 20 и 30 ученика у једном разреду. На овај се начин даје разумети и го, што се толики наставници отимљу о вароши. Све, што олакшава рад и живот једном наставнику основне школе, налази се у вароши. Кад се има да предаје само у једпом разреду, и то само неколико од прописаних наставних предмета, онда је то куд и камо лакше, но предавати све предмете, који су прописани за нижу основну школу. Кад се уз то узме још и то на ум, — а то није баш тако ретко, — да у многим неподељеним сеоским школама има и више ученика, онда је положај једног сеоског учитеља, који ради сам у четири разреда, у сваком погледу, тежи и мучнији. Огрешили бисмо се, кад и то не бисмо овде, ма и најповршније, изложили. У прегледима који долазе покупљени су подаци о оним сеоским неподељеним осн. школама, у којима се год. 1879., 1884. и 1889. школовало најмање пнајвише ученика, по окрузима.

(12), у Даросави (13) и Иружатовцу (14), а највише у Шаркову (39); 3. у окр. ваљевском најмање у Петњици (;6-1. р.-), а највише у Мионици (37); 4. у окр. врањском најмање у Прибоју (15), а највише у Предејанима (28);