Просветни гласник

ОСНОВНО ШКОЈОВАЊЕ У СРБИЈИ

105

5. у окр. јагодинском најмање у Избеници (9), у Течићу (I 1 ?) и у Јовцу (15), а највише у Крчин-долу (38); 6. у окр. књажевачком најмање у Манојлици (24), а највише у Бучју (40) ; 7. у окр. крагујевачком најмање у Јагњилу (8), Пајсијевићу и Стојнику (по 15), а највише у Тополи (54); 8. у окр. крајинском најмање у Голубињу (4-1. р.-). у Јасеници (10), у Мијаиловцу (11) и Корбову (12), а највише у Вел. Врбици (52); 9. у окр. крушевачком најмање у Велућу (11-1. р.-), а највише у Кожетину (52); 10. у окр. нишком најмање у Габровцу (26), а највише у Мзлчи (53); 11. у окр. пиротском најмање у Крупцу (25), а највише у Темској (43); 12. у окр. подринском најмање у Текеришу (19), а највише у Јаребицама (49); 13. у окр. пожаревачком најмање у Златову (3 ученика у II. р.), у Дубокој (8), у у Крепољину (И)иуДобри (13), а највише у Смољинцу (58); №. у окр. рудничком најмање у Смрдљиковцу (12), а највеше у Мајдану (46); 15. у окр. смедеревском најмање у Водњу (12), а највише у Селевцу (62); 16. у окр. топличком постојала је само једна сеоска школа, и то у Ђакусу (с 33 ученика); 11. у окр. ћупријском најмање у Мутници (10), а највише у Доњој Мутници (38); 18. у окр. ужичком најмање у Придворици (13), а највише у Бајииој Башти (55); 19. у окр, црноречком најмање у М. Извору (8) и Слатини (10), а највише у Брестовцу (32); 20. у окр. чачанском најмање у Каони (9), а највише у Негришорима (40); и 21. у окр. шабачком најмање у Добрићу (8) и Ноћ. Салашу (9), а највише у Причиновићу (47). Као што се види, у 1879, год. ни у једној основној неподељеној школи није било више ученика, но што их је бројала школа у Селевцу. После ње долазе школе у: Смољинцу, Ћићевцу, Бајиној Башти, Тополи, Малчи, Кожетину и Вел. Врбици. 2. У 1883.-4. школској години било је ученика:

1. у окр. алексиначком најмање у Јошаницн (29), а највшие у Мозгову (63); 2. у окр. београдском најмање у Миријеву (8), а највише у Рогачи (67); 3. у окр. ваљевском најмање у Крчмару (19), а највише у Баталагама (60); 4. у окр. врањском најмање у Големом Селу (22), а највише у Преображењу (47); 5. у окр. јагодинском најмање у Рибарима (19), а највише у Поточцу (50) ; 6. у окр. књажевачком најмање у Извору (15), а највише у Врбици (55); 7. у окр. крагујевачком најмање у Блазнави (19), а највише у Орашцу (63) и Лужницама (64); 8. у окр. крајинском најмање у МајданПеку (25), а највише у Мијаиловцу (60); 9. у окр. крушевачкомнајмање у Међуречју (15), а највише у Шиљеговцу и Рибнику (по 50); 10. у окр. нишком најмање у Богојевцу (24), а највише у Горњ. Матејевцима (84); 11. у окр. ниротском најмање у Вети (24), а највише у Крупцу (49) ; 12 у окр. подринском најмање у Оровици (31), а највише у Јаребицама (71); 13. у окр. пожаревачком најмање у Голупцу (13), а највише у Брадарцима (78); 11±. у окр. рудничком најмање у Смрдљиковцу (30), а највише у Миоковцима (55); 15. у окр. смедеревском најмање у Липама (17), а највише у Ратарима (59); 16. у окр. топличком најмање у Балајинцу (24), а највише у Плани (45); 11. у окр. ћупријском најмање у Сењу (17), а највише у Медвеђи (53); 18. у окр. ужичком најмање у Придворици (15). а највише у Добрињи (87); 19. у окр. црноречком најмање у Бору (9), а највише у Злоту (63); 20. у окр. чачанском најмање у Тијању (9), а највише у Котражи (49); и 21. у окр. шабачком најмање у Засавици (20), а највише у Накучанима (78). У 1883.-4. шк. години највише је ученика бројала добрињск а школа. За њом долазе школе : горњо-матејевачка, брадарачка и накучанска. У 1888.-9. школској години, било је ученика: 1. у окр. алексиначком најмање у Николинцима (35), а највише у Добрујевцу (61);