Просветни гласник

фрлнцу ска ii енг.1есил ј'ев0.1уцпја

119

Још један Факат је разуверио масу, то је — деморализација свештенства. Сва је грешка у томе, вели Хелвалд. што свет гледа на понове не као на људе од меса и косгију, већ као да су од неког другог материјала. Силан новац згртао се у Рим, нарочито за време и после крсташких ратова. По свима престоницама јурили су папски легати, продајући опроштајнице грехова и масна црквена звања. 1 ) Роберт, епископ Линколнски израчунао је да је папа од свештеничких парохија у Енглеској добивао три пут више новаца но краљ енглески. Побожан свет је прилагао манастирима црквама и св. местима, која су била чувена ма с које реликвије. У свакој значајнијој цркви беше или каква рука, или цеваница или зуб од какввог св. Јакова и других мученика. Побожан свет гомилама старао се да види те свете реликвије. Ретко који имућнији да није походио које од тих светих места и приложио прилог у новцу. За 14 дана — 1496. год. црква Мипз/кег у Ахену пазарила је 85.000 Гг. Понајчувенији хаџилук беше Лорето, јужно од Анконе, чувено са своје 8ап4а Саза. Број хаџија годишње износио је 200.000. Кад је талијанска влада пре неколико година пребројала драгоцености и прилоге у Лорету, нашла им је вредност на 7'| г милиона лира. 2 ) Да не помињемо богате спахилуке и друге природе свештенства. БопиФације VIII. завео је јубилеуме. Први беше 1300. год., а после се није гледала ни округла сума година, већ и 15 и 30-те, само ако је пара требало. Приходи свештенства беху огромни. То материјално благо изазвало је жељу за уживањем, што је са свим природно, и нопови почеше да уживају, да се наслађују. Целибат је слабо користио Место жене дође конкубина. И конкубинат је био тако обична појава, да је уведена и такса за конкубине. Обично закупци тих такса беху епископи. Сем тога виши духовници имађаху приходе и од јавних женскиња, од којих су таксу нрема приходу наплаћивали 3 ). Није ништа необично било срести се у средњем веку с процесијама, на којима су људи, жене и Ј ) Дреаер II., стр. Гд. XXI. о овоме. 4 ) 2иг СгезсМсМе Лев РИдег-ипЛ ВеИуиГепгоевепв, уоп А. ВисНпзску. ВеПа^е гиг »А.1%. 2еНип§, € Бр. 70, Гпг Јаћг 1890, и Бр. 69. Има ваздан дених иодатака о религиозној биготерији сред. века. 3 ) Ко1Ђ II. Ваш1, 8. 314.

деца потпуно голи — као праотац Адам! Па онда онај разврат на папскоме престолу: Од Бенедикта XII. остала је пословица! «пијан као папа". Двор Клемеиса VI. (1342) у Авињону био је најразвратнији у целом хришћанском свету. Ритера и дама био је ирепун. Сестру Петраркину преварио је Јован XXII. 1 ) Деморализација је била толика, да се забринуше и сви озбиљни и искрени пријатељи старога реда. У самом крилу цркве ниче опозиција. Коснички сабор имао је три задаће: 1) саиза Ме1 — да угуши јеретиштво Хуса, 2) саиза ипштз — да укгони шизму и 3) саиза геЛогтаИоша да реФормује цркву, т. ј. да подигне углед свегптенству, ограничи папску самовољу и укине несносне данке свештенству, као анатеме и др. Ту се јавила мисао о суверенитету концила над аукторитетом палским, да се ачсолутна монархија папска претвори у уставну монархију с парламентом — концилом. Та је мисао владала и члановима базелског сабора, али није могла ући у живот. Зар је могла ова деморализација свештенства очувати његов аукторитет ? Ко је могао у развратннм прелатима, еписконима и др. познати апостоле хришћанске љубави и милосрђа? Зар је свет могао поштовати свештенике, који су заборавилина свој позив и живљаху најраскалашнијим животом ? ну сем ових Факата, који утицаху непосредно на масу, било је још који утицаху посредно, обистињујући учења нових људи, који устадоше противу тираније и аукторитета црквеног. Мислимо овде на велике геограФСке проналаске, на проналазак барута, компаса и др. 3-ег августа 1492. год. из Палоског пристаништа кренуо се ХристоФор Колумбо на далеки иут — на запад. Шта је гонило Колумба на тако опасно предузеће? Жеља да пронађе краћи морски пут за Инђију, који би олакшао трговину, дакле трговачки интереси беху тако моћни, да су чак и једну владу — шнанску — покренули да помогне ово предузеће. У колико је проналазак Америке утицао на развитак економни, имали смо прилике да видимо. Али проналазак Америке немађаше само утицај на економни развитак, но и на умни. Када се Колумбо јавио шпанској влади и

Дреаер II., стр. 84.

1в*