Просветни гласник

120

ШХА И НАСТЛВА

она му одредила комисију за испитивање умесности плана његовог, у мадо није прошао као јеретик. Комисија је била састављена од теолога, који су предузеће Колумбово испитивали по подацима св. писма. Како ће моћи да плови, ма и најповољнији ветар дувао, ако је земља округла? Зар се неће она дизати као огромна планина ? Мисао о округлини земљиној била је супротна гледишту св. отаца, који тврђаху — да је она пљосна раван. Кад је Колумбо срећно свршио свој пут и доказ о округлини земљиној тако сјајно испао, ресултати беху неочекивани. Колумбов пут оборио је 1 ) доктрине патристичке геограФије и етнологије. Свет је сада веровао да је земља округла, да се са запада може доћи на исток. С Колумбом је дошло и неколико дивљака из Америке, друге боје коже — црвенкасте. Обичај је био да се порекло доводи или од Енеја, Брута, Франка итд. од ма кога славног претка. Азија, Африка и Јевропа беху насељени потомцима Нојевих синова —■ Сима, Хама и ЈаФета. Св. Августин није веровао у округлину земље и антиподе, јер тога нема у св. писму. Али када је очигледним Фактима доказано нротивно св нисму, патристичка етнологија нијеумела да одговори на питање: од куда ових људи црвенкасте . боје коже, од куд они да населе Америку. да ли нису и они порекла Адамовог ? Одговора није ни могло бити — јер би били апсурдни. Тако је Колумбов пут оборио патристичку геограФију и егнограФију. Пут пак Магеланов, још више је доиринео овом решењу патрисгичког учења. Свештеници су и овде били разбијени, и свет је, природно, могао више веровати новим људима. Ови побројани Факти, и у опште умни наиредак, који је подстакнут живљом трговином, утицајем Арапа, ренесансом итд, створили су оно расположење или, као што Леки вели, «склоност» (8Штшшп§) за реФорму. Потреба реФорме осегила се и у самој цркви. Поменули смо већ огенденције косничког и базелског сабора. Демократски дух овладао је и црквом. На предлог Герзона, канцелара париског университета, коснички сабор је прогласио свој суверенитет над папом. Али су покушаји остали узалудни Није било стварних ресултата. На послетку, један гер») Дреиер II., стр. 147.

мански калуђер—Мартин Лутер, био јетај, који је оцепио пола света од св. столице у Риму. 1517. изнео је својих 95 теза. То је био знак буне. Узалуд су иокушавале анатеме противу Лутера — нису ништа помогле, времена се била изменила. Секуларизацијом добара црквених придобио је и светске владаре за себе. Време је било такво, да је реФормација била неминовна: да није био Лутер, дошао би други, који би исто извршио. И сам се Лутер није могао надати онаквим ресултатима, какве су његове тезе пмале. Он је, ношен струјом времена, морао даље да оде. Његове мисли продреше и у остале крајеве Јевроне. РеФормација је на скоро захватила целу Јеврону: Холандију, Француску, Енглеску, иа и Иољску. Цвингли, Иконампадијус, Калвин и Кнокс били су носиоци реФОрме. Али се и католицизам беше из петиних жила упео, да задржи нагли развитак реФормације. Морало је нотоцима крви да се иролије за победу нове идеје. Тридесетогодишњи крвави рат свршио се победом протестантизма. Северни део Јевропе — протестантизам — одвојио се од јужнога дела — католицизма. Да видимо циљ иресултате реФормације. Ресултати реФормације су огромни. Док једни и сувише ирецењују њезин значај, дотле га други потцењују. РеФормација је била наперена противу ауторитста напског с ким су везане биле толике злоупотребе, нротиву традиција католичке цркве, и да поирави и уздигне пали углед свештенства Она је хтела да сведе цркву на чисто јеванђелску основу, одбацивши све иримесе васељенских сабора и папских одлука. За основицу своју узела је јеванђеље. РеФормација се дигла, к хо што видимо, противу аукторитета, али не у опште противу принципа аукторитета. Дотле је критеријум религиозних истина био у рукама свештенства. Оно је, знајући одлуке васељенских сабора и св. отаца, као и остале традиције католичке цркве, и имајући једино права да коментарише св. писмо, било једини судија у теолошким питањима. Маса је морала веровати. Напротив, Лутер преведе Библију и иружи је свакоме писменоме. Штампа, која је мало пре реформације иронађена, добро дошла је новоме покрету. Мисли реФормације распростреше се , неописаном брзином. Увођење живих народних језика у литературу и штампа учинише