Просветни гласник

ФРАИЦУСКЛ II ЕНГЛЕСКА ГЕВ0.1УЦ11ЈА

да је сада сваки могао доћи до извора знања, те оно не остаде као до сада својина само малог броја образованих људи. Библију могао је сада сваки да чита и коментарише. Тако је реФормација бар у теорији признала слободу мисли — слободу индивидуалне мисли. Само пак право коментарисања, право индивидуалне слободе мисли. супротно је принципу аукторитета, који тражи слепу веру. Папе су забрањивали мирјанима да читају Библију 1 ). Паиа Павле IV. у свом «Индексу експургаторијус-у м забранио је 48 издања Библије 1 ). РеФормација је пружила свакоме Библију у руке и дала му права индивидуалног тумачења, индивидуалног мишљења. «С атлетском снагом, вели Брандес 2 ), уздигла се човечанска мисао у својој сло боди. Све што је постојало морало је да да разлога о својој егзистенцији Тражили се узроци и онде, где се као у чудо веровало. Налазили се закони и онде, у шта се пређе као у чудо веровало. Никада се дотле у свету није толико испитивало, сумњало, објашњавало и радило." Принцип индивидуалне мисли, који сумња и ни у шта не верује, но тражи свачему узрок, дијаметрално је противан принципу аукторитета, који се заснива на поштовању традиције, на вери. Реформација је, прокламовањем индивидуалне слободе мисли, оборила иринцип аукторитета, бар у теорији. Међу тим у практици је постојао. Место аукторигета традиција и папе, постојао је сада — како вели Хелвалд — аукторитет папирног папе — Библије. Нити су пак реФорматори миолили на апсолутпу негацију принципа аукторитега, нити им је образовање било тако високо. Али, и ако ово није била потпуна негација, ипак је помогло да се развије дух скепсе, који се почео ређати и који је доцније изазвао умну револуцију. Ну сем ових ресултата но умни живот, реФормација је имала утицај и на политички развој јевропског друштва, па и на економно благостање. Рушећи аукторигет у религији, она је природно рушила и аукторитет у иолитици. И ту је индивидуалнл слобода тражила да све оправда свој опстанак, тражила је узрок свему. Папа Адријан VI. с пуно Ј ) Дреиер, II., стр. 130. и 191. 2 ) Сг. Бга.п(1ез. Ше Наир181гбтип§еп (1ег М1ега1иг 4ез иеип2вћп(,еп Јаћгћипс1ег1. ВгШег Вап<1. 8. 58.

разлога рекао је о реФормацији да ће : Т ) „иочети с духовном влашћу, а свршиће са светском," — отпочеће у моралном, а свршиће се у материјалном свету. 1 ) Тако је и било РеФормација је оживела дух слободе, увела у живот републиканске и демокрагске устаиове, и створила јак отпор апсолутној власти владаочевој 1 ). То не мора бити неминовна последица реФормације, али је тек она помогла пажњи пародној, да своје старе установе опет оживи'). Сваку буну нротиву духовне власти нсминовно нрати и буна противу светске иолитичке власти. Лутер није ни сањао да јс он рушилац царске аутократије. Сељаци и у Швајцарској и у Немачкој, слушајући иредике реФорматора о религиозној слободи, разумеваху ту и политичку. Огуда и видимо ссљачку буну у Немачкој баш у доба реФормације, чему је и она један од узрока. Срсдњевековна теорија створила је државу ио Форми црквенуј; како има само једна апсолутна истина, једна права религија, то онда треба да буде и једна в^аст. Цркза се брине о души, а власт о телу. РеФормација је устала противу аутократије црквене, а тиме је постала противник и сваког другог деспотизма, па био он светски или религиозни. Принцип реФормације је децентрализација, с тога се она и бори противу сваке цеитрализације — аисолутизма, па било у религији било у политици. Отуда се и може објаснити што у Немачкој мали владаоци и мале државице прихватају и изводе реФормацију, јер је партикуларизам германски и тежио томе на уштрб апсолутизма монархиског, а тако исто и у Француској, где је доста велики број племића примио реФормацију; отуда и онај жесток отпор владалаца противу нове струје религиозне. Где је централизација власти иолитичне била јача, ту је и отиор јачи био, те је и реформација морала иодлећи. Такав је случај био у Француској. а обратан у Германији. И у економном погледу реФормација је учинила много. Секуларизацијом непокретних добара манастирских и црквених учинила је огромну корист приврзди, поделивши имања мирјанима, а укинувши толики број празни.ка увећала је број радних дана. Међу тим, последице реФормације осе') Хелвалд, II., стр. 451.; 448.; Види одељке у Хедвалда: „01е КеГогтаМоп ћз1 <1еп бегтапеп« и ,Го1§еп <1ег КеГогтаМоп.« Свеска II.