Просветни гласник

моли, даму се заступничке године, проведене у учитељској служби, рачунају у привремепе годпне учитељске службе, како би могао полагатн практични учптељски пспит и постати стаднпм учигељем, пошто је теоријски испит положио у почетку 1889. годиае. Савет је прегледао молбу и документе молитељеве, па је нашао : да се г. Ерићу може учинити оно за што моли. VI. Саслушан је усмен извештај г. др-а М. Јовановпћа-Батута о књизи : «Како се деца одгајивају и васпптавају у кући и школи ?", написао по Салцману Сима Милојевић, учитељ. Г. др. Батут напомпње: да је ово дело одавпо излазило у подлиску новина „Једннство" и да је после отуда прештамнано. Бећ због тога, што је с подлпска оштампано, и то поодавно, оно не може имати особпте вредности. Он познаје Салцмана као доброг ппсца, нарочито за физичко васпитање, који често и прегони, али зна да се Салцман увек држао позитивних ресултата науке, и да му је пзлагање увек лепо и аако. Међу тим, у овоме делу има много крупних погрешака, које је по свој прилици морао сам г. Милојевић учпнитп. Тако : 1. У делу стоји да се новорођенчету не везује ауаак зато, да не би доцније добило богиње; да се шишаркама вуку брадавице; да се малом детету не меће капица на главу, јер ће од тога добнти зубобољу (а мало дете и нема зуба); да је вода лек, који сваки маз из кожних поруса извлачи; да туга иадне на срие, ако се лечи ; да храпавост коже код богпња постаје отуда, што се богпње чешу ; да пљување крви долази од иоауцалих нерава и т. д. Све су ово нетачна и неистинита тврђења, која немају свога основа у науци. 2. Превод је доста немаран, а слог није одабран. Има и граматичких и правописнпх иогрешака и чудних обдпка и речи, као : иотекар, млого, тичи, самном, унило, хрђав, узаме, иричајму- наириљику, одашло, { јсд , боле, свовреме, због гита и т. д. С ових разлога, г. реФеренат Је мњења, да се ово дело не може препоручити за књижнице основних школа. Савет је у свем усвојио мњење г. др-а Батута. VII. Прочитан је реФерат г. г. Ђ. Милијашевића и С. Антоновића о књизи „С Њ. В. Краљем Миланом на истоку", I. свеска, од г. Мих. Рашпћа. РеФерат гласи : Главном Просветном Савету Потписани ирегледали смо књпгу : „Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку; путничке белешке

Мих. Рашића, краљевог ађутанта, арт. капетана. I. свеска — Цариград — Бело Море — Хаџилук. Београд, 1891., вел. 8°, стр. 147." Поред усмеиог нзвештаја, који смо имали част саопштитп, у седпици Главн. Просветног Савета, о овом путоппсу, ми се радо одазивамо Саветском захтеву, да п овим путем обележимо у кратким напоменама своју оцену. У овом, више научном него забавном путопису, иеобичпо су лепо описаии поједини догађаји, сусретнуте важне лпчностп, похођене зграде, п неколикн друштвени обпчаји источњачки. Л.ичностп су тако живо описапе, да читалац има пред собом не само црте Физпчкога лика, већ н изразе душевнпх моћи ц расположаја љихових. Исто тако су описане веома вешто п научно архитектонске слпке појединпх значајнпх зграда, које је писац у свом путу прегдедао и посматрао. П^тујућп с високим путником, писац је пмао прилике, да се сретне с многим личпостима, и да уђе у многе зграде, што би немогућно било обичном путнпку; па зато писац засдужује сваку хвалу, што се вешто у својем дпевипку користио тим прилпкама, изневши чнтаоцпма колико иоуздане, толико и објективно описане предмете свога посматрања. Предели и земљпшта, које нам путник у својим белешкама доста живо описује, остали су једнострани, махом посматрани „стратегијским оком" ; у њима нисацбоље и живље представља „позиције" и „терене", него засебне геограФске (орограФСке и хпдрографске) слике и климатске одлике. Не улазећи дубље у проматрање и оцену овога списа, ми бисмо га могли и с оволико погледа топло препоручитп, алп намје немогућпо не поменути и једну одвећ бледу слику, која се језика тиче. Писац се у овом делу огрешио на много места о правилност и чистоту српског језпка. Међу граматичким погрешкама има и таквих, које се не могу опростити. Да и не урачунамо грешке у фонологпји учињене („псчекују", в подкренљен", „подпун" п т. д.) и по неке застареле облике и незгодне изразе: „цилиндри српске мисије", „по углађеној Форми", л не лишавајући потребе", „мене је интригирала", „популарисано шкандалом", „едектришу магновено монотонијом", «отночесмо инспекцију садона'', „да бп нас за такове узети могди" п т. д , — не можемо допустити без приговора спајање посебнпх речи (речца „не" није готово нигде од глагодских облпка одвојена), као : „сасвим", „незнам" и т. д.; други падеж у неким речима нема писмеиа „х% н. пр. : пуни (м. пуних) кратки (м. кратких) и т. д. ; заменицу „који« писац пише по негде без (,и и на крају. Тако исто писац је у овом