Просветни гласник

142

кригика и вивлиографија

0 самим „облкцнма својине" тога доба, нисац нам, у главном, није ништа рекао, као год и у првом одељку. На стр. 30. говорепо је о административној иодели и друштвеном стању у доба српског краљевства и царства. За што је писац говорио о администратнвној подели на овом месту ? — не знамо. Знамо само толико, да се о њој у опште и зна мало у историји, јер су за то питање споменицн оскудни у нодацима; а после и разговор о њој, и да је потпунпји него што је, не номаже ништа разумевању н. пр. баштине и др. — У самој подели учинио је писац једну погрешку, која показује, да ои не зна да су жупа и крајиште једно исто, и да се разликују само у толико, у колико је крајиште могла бити само жупа погранична. — Што је најглавније, о жупи нам није казао: да је то био део земље или градска област, да је имала заједничка пасишта итд. Тако исто није нам казао, шта је у оно време била : област, земља, предео, страна итд., — а све је то било иотребно казати. Даље је писац говорио о друштвеном стању нашега народа (стр. 33 — 38). Ми см;*трамо да је одељак који говори о тој ствари најзнатнији у првој половнни ове расправе. И ако су наши споменици, не изузимајући ни сам Душанов законнк, доста оскудни нодацпма за потпуну расправу тога питања, ми налазимо да је, на овом месту, било преко потребно дознати и онолико, ко.шко се можс о друштвеном стању тога времена. Нарочито је било потребно сазнати коју више о друштвеним редовима н личностима, које су у тесној вези и с јавним и приватним животом у какој држави.; оцртати бар у главним потезима терете и дужности појединих редова, а тако исто и разноврсне односе њихове према држави, владаоцу и др. Ко.шко је и како је писац одговорио тој потреби, идемо да видимо. Најпре је окарактерисао себре. Рекаоје да су то били слободни људи, маса народна ; да им је дужност била ићи на војску, а пов 1астица, што су имали своју „општинску управу, у коју се никако иије смела мешати државна власт, ни краљ, ни властела." За доказ том свом тврђењу навео је из Орећковића историје (II. 857) један цитат, у којом се, између осталога, вели: „а њихова (себарска) слобода говора на зборовима била је трн у оку повлашћеним сталежима, јер се на тим зборовима чула кратика насилничких поступака и неправди привилегисаних сталежа«. — То је све што писац зна о себрима. Да ли су себри имали још каквих дужности према коме, осим војачине, и какве су то дужности биле ? — Колико су и чиме били оптерећени ? — Како су

стајали ирема оном, на чијој су земљи становали ? — то писмо могли наћи у овој књизи, и ако нам је најпотребније било, да бисмо моглн боље разумеги главније одлике пронијара и башгиника. Гргур М. Јакшић. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Зоологи;а за средњу школску наставу но Г1окорноме израдно Јосиф Пецип, начелник министарства просвете п црквених послова у пенсијн. ( Друго аоарављено издање с 514 слика). Цена је књизи 2-50 дин. У Београду. Српска краљевска државна штамнарија. 1891. год. Овакав је наслов писац дао у другом издању снису, који је у ирвом гллсио: Паука о животињама илп Зоологија за ниже гимнчзнје и реалке по Покорноме и Томи израдио Јосиф Пецић, начелник просветног одељења у министарству просвете и цркв. послопа. У Београду. Штампа и издање краљевскосрпске држанне штампарије. 1884. Цена 2-50 дин. Осем другог издања преда мном је и прво издање г. Пецпћеве Зоологије, и двадесето издање Покорнога књиге: »Ј11и81;пег(;е МаШг^евсМсћ^е <1е8 ТШегтсћез. Риг сИс ип^егеп Скззеп (1ег МК;(;е18сћи1еп ђеагђеИе!; уоп 1)г. А1о1з Рокогпу. 2\уапг1»8(;е, уегћез8ег<;е АиПа^е тК; 500 АћћИЛипдеп. \Уаћгепс1 с1е8 Вгискез ћезог§-(; уоп Бг. К. 1л^2е1 ипс1 Ј. М1к. к к. Оутпа81а1ргоГе880геп 1П \\1еп. \У1еп ипс! Рга§. \ Т ег1а§ уоп Р. Тетрзку 1887., — по коме издању г. Пецић вели да је „израдио« «друго поправљен > издање® своје ЗоологиЈе. Рекао бих да нема озбнљног школског човека, који би могао одати признање г. Пецићу, као «недагогу 11 , да он исту књигу, коју пружа у руке ђацима I. разреда средњнх школа, намењује и ђацима VI. разреда. Циљ н метод за оба ступња наставе нису исти, па ни уџбеник не може бити исти. Зоологија се у нашим гимназијама учи у I. разреду с 3 часа недељно и у VI. разреду с 3 часа недељно. По себи је јасно, да у VI. разреду није и не може бити исти научни материјал из Зоологије, који је и у I. разреду. На старијем ступњу наставе зоологиске ученик треба да се већ уводи у познавање оне везе, која плстоји између морФолологије и Физиологије. Ту ћеш везу узалуд тражити у Зоологији г. Пецића. Што се у двадесетом издању Покорнога Зоологије овде онде аФористички и помиње пз морфологије, све је то г. Пецић изоставио у својој Зоологији. Гола је дакле Фраза, што у предговору (стр. II.) вели г. Пецић : „Пазило се и на то, да се у књигу унесу знања о животињском свету колико је најпотребније оиштем образовању, обзирући