Просветни гласник

141

у грчким школама. Толико је бар требало писац да зна, на да онда, имајући на уму, да му је задатак испитати „облике својине« у средњем веку, — проговори о Византији и њезином уређењу тога времена, јер је тада, по сведоџби пајбољих зналаца, византинизам био дубоко пробио у све гране народнога живота нашега , утичући највећма на развнће приватног права у старих Срба, уношењем византијских правних споменика у законнк Душанов (Флотр. „Памлтн. законод. д^лт. Душана"). Ако је, у опште, била потреба написати какав увод, онда је он требало да буде већи и пространији, него што је ; и да нам, бар у главним потезима, оцрта културно стање византијско у XIII. и XIV. веку, и најпосле, да нам нокаже : у чему смо и колико смо се угледали на византијско државно уређење тога времена ? Врло је ннтересно, као што поменусмо, и мишљење иишчево о вреднозти византијске цивилизације. Он на више местау својој књижици пише: „лажна култура византијска,® »морално пала Византија" , „преживела цивилизација византијска", и др. сличне изразе, за које би му се могло о 1ростити, само у том случлју , да је живео и писао ову расправу за време Монтескија! Човеку пак, с краја XIX века, који има пред собом знаменпте радове из византијске историје од Рамбо-д, Фистела де Куланжа, Васиљевекога и осталих стручњака, мора се за овакво поимање византијске цивилизације рећи да је просто наоаако, и да је плод површног испитивања старих историка. Као најбољи доказ за погрешност тога мишљења, може послужити Факат, покојем је Византнја, још у XIV. веку, кад је, тако рећи, била само сенка своје пређашње славе и ве.шчнне, и покрај политичке слабости, била још доста културно јака. Најпосле, вредност или штета, коју нам је могао донети византијски утицај, још до данас није процењена у науци. Према том овако простачка оцена пишчева, за коју никаквих разлога не наводи, није нам ни у колико требала. Пошто нам је тако изложио културно стање византијске империје, писац на стр. 1 8. почиње говор о „стању Вугара". Разлог му је за то, што су они — вели »утицали на развитак српске државе, па је са свим појамно (?), да се тај утицај распростирао чак и на облике својине у нас». „Стање Бугара« окарактерисао је писац тиме, што нам је саопштио, да су Бугари народ турско-татарског порекла, по крвном сроству најближи Хунима ; да су били »скитнички« нарсд с неограниченом влашћу у управи ; да су били полигами и ратници, и — то Је све! — Ца питање: какви су били облици своиросв1тин г4асни* 1892.

јине у Бугара, и чиме су они утицали на облик својине у нас ? — писац одговара: »Бугари су били ратници који ни најмање нису водили рачуна о земљорадњи, те нрема томе, непокретно имање у њиховим очима није имало никакве вредности« (?!) Молимо читаоце, да ово још један пут прочитају, и да сами процене колико алогике« има у овим речима. Од своје стране рећи ћемо само, да »утицај бугарски на облике својине у нас« није био, досле, нознат у науци и да сва славаприпада писцу за тај проналазак! Други одељак у овој расправи још је слабије написан од првога. То вам је један конгломерат књижевни, састављен од многобројних Фраза и увода, који никакве везе немају ни међу собом, нити с гловним задатком ове расправе Писац нам је говорио о „променама које Срби својом појавом проузроковаше у источној римској царевини®, о том, како су направили „преврат у државном склопу и уређењу" ; за тим о «чилом духу словенском, који даде нове снаге истрошеном телу источне римске империје 8 (ми ту »нову снагу" ннгде не вид«смо у овој расирави); о »старању Византије да што већма ослаби словенска племена" итд. итд. Кад нам је то писац рекао, прећутавши, истина, да каже кад је то било, како и у чему, — он се онда окреће читаоцима, и то овим речима: „Живот је вечити напредак, и ма какве сметње нека се нађу на истоме путу, путу напретка, прогрес (?) ипак побеђује, некад пре а некад доцније, алп свакако кад тад. Племенски живот, то је ступањ развића виши од ловачкога (скитничког), али нижи од ценгралног, државног. Па за то никаква сила на свету није била кадра, да спречи или помете тај развитак, тај прелаз из расутог племенског живота у чврст државни склоп." Овде ћемо мало стати, јер смо се сетили да свачије стрпљење има граница!... Кад би овде било места „шали и забави", требало би можда истаћи и поетске речи пишчеве о »долиру чилог и младог становништва словенског с изнемоглим и остарелим становништвом византијским« и тако даље.. . Овако ћемо, у место тога, поменути, да је писац, поред осталога у овом одељку, говорио још о „држави», »великом жупану«, »отроцима и робовима« (овде се може наћи и цена пошто су продавани), ((Хришћанству«, „богумилству" итд. Сви ти разговори веома су испреметани и затриани, те их је врло тешко схватити, а што је најглавније, немају никакве везе нити што помажу бољем разумевању »облика својине.® 19